ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1989.
Autor: Domaći
Jezik: Hrvatski

August Cesarec, 1989.
Drugo izdanje ovog romana, koje je izdavač objavio odmah nakon što je Ugrešić dobila Ninovu nagradu.
Odlično očuvano.

Forsiranje romana reke je roman iz 1988. godine, jugoslovenske, hrvatske i holandske književnice, naučnice i publicistkinje Dubravke Ugrešić. Dobitnik je NIN-ove nagrade za najbolji roman godine.[1]
O piscu

Dubravka Ugrešić rođena 1949. godine je jugoslovenska, hrvatska i holandska književnica. Na Filozofskom fakultetu u Zagrebu je završila komparativnu i rusku književnost. Dobitnica je brojnih nagrada, među kojima su `Meša Selimović` (1988), NIN-ova godišnja nagrada za roman i tako postala prva književnica koja je dobila nagradu (1988) i Austrijska nagrada za evropsku književnost (1999).[2] Živi i radi u Amsterdamu.[3]

O knjizi:

Priča u romanu Forsiranje romana reke je smeštena u zagrebački hotel `Interkontinental`, u stvarni prostor. Dešava se Međunarodni susret pisaca osamdesetih godina dvadesetog veka, koje su i poslednja decenija socijalizma. Roman je priča o piscima i njihoim svetovima. I stvarni prostor i prepoznatljivo vreme služe kao okvir za složenu književnu igru sa žanrovima i konvencijama.[1]

U romanu se pisci uzvišene poezije sreću sa replikama negativnih strip-junaka, pisci radio-drama za decu dobijaju uloge detektiva koji otkrivaju planetarne zavere protiv `lepe književnosti`. Pisci socijalističkog realizma dobijaju naloge od likova profiliranih prema logici naučne fantastike.[1]

U svemu tome čitaoc prepoznaje tužno-smešnu zbilju naše neposredne prošlosti, socijalizma, ali i nagoveštenu buduću zbilju koja već postaje našom sadašnjoću.[1]

Susret pisaca na međunarodnom nivou se pokazao kao vrlo zahvalna pozornica na kojoj će „padati maske“ književnog establišmenta, samodopadljivih kritičara, „državotvornih“ pisaca, nerealizovanih talenata i mnogih drugih smešno-tužnih pojava s tadašnje društvene scene.[4]

Dubravka Ugrešić

Чланак
Разговор

Ћир./lat.

Читај
Уреди
Уреди извор
Историја

Алатке

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Дубравка Угрешић)

Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. Pomozite u njegovom poboljšavanju navođenjem preciznijih izvora. (detaljnije o uklanjanju ovog šablona obaveštenja)
Dubravka Ugrešić
Dubravka Ugresic 2006.jpg
Dubravka Ugrešić
Лични подаци
Датум рођења 27. mart 1949.
Место рођења Kutina, FNR Jugoslavija
Датум смрти 17. mart 2023. (73 god.)
Место смрти Amsterdam, Holandija

Dubravka Ugrešić (Kutina, 27. mart 1949 — Amsterdam, 17. mart 2023[1]) bila je jugoslovenska, hrvatska i holandska književnica.
Biografija

Završila je komparativnu i rusku književnost na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Dvadesetak godina radila je u Institutu za nauku o književnosti pri Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Početkom devedesetih piše eseje protiv nacionalizma, rata i etničke mržnje (kasnije sakupljene u zbirci Kultura laži), zbog čega je hrvatski mediji i hrvatska javnost proglašavaju „izdajnicom“, „narodnim neprijateljem“ i „vješticom”. Godine 1993. Dubravka Ugrešić napušta Hrvatsku i od tada živi u inostranstvu (najčešće se zadržava u Holandiji), gdje piše, predaje na američkim i evropskim univerzitetima i sarađuje u evropskim novinama i časopisima.

Možda je najpoznatija po kratkom romanu Štefica Cvek u raljama života, s podnaslovom Patchwork roman, u kojem se postmodernistički, ironično i duhovito igra trivijalnom literaturom (ljubavni roman) gradeći tekst kao krojni arak s naslovima koji slijede sve krojačke termine, te grafički i sadržajno ušivajući citate, pisma, savjete. Štefica je, nakon ustanovljene popularnosti, 1984. uspješno prebačena i na film (U raljama života, Rajka Grlića).

Stalno preispitivanje prirode pisanja i književnosti, suprotstavljanje popularne kulture visokoj literaturi, te kasnije problematizovanje egzila i pitanja identiteta, najčešća su obeležja njenih romana.

U koautorstvu s Aleksandrom Flakerom uređivala je Pojmovnik ruske avangarde, djelo u deset knjiga. Takođe se bavila prevodima s ruskog jezika (Danil Harms, Boris Pilnjak), te pisala scenarija za film i televiziju (U raljama života, Za sreću je potrebno troje). Knjige Dubravke Ugrešić prevedene su na gotovo sve evropske jezike i nagrađivane međunarodnim nagradama.[појаснити]

Preminula je u Amsterdamu 17. marta 2023.[2][3]
Dela

Mali plamen (knjiga za djecu, 1971)
Filip i sreća (knjiga za djecu, 1976)
Poza za prozu (pripovijetke,1978)
Nova ruska proza (studija, 1980)
Štefica Cvek u raljama života (kratak roman,1981)
Život je bajka (pripovijetke,1983)
Forsiranje romana-reke (roman, 1988)
Kućni duhovi (knjiga za djecu, 1988)
Američki fikcionar (eseji, 1993)
Kultura laži (eseji, 1996)
Muzej bezuvjetne predaje (roman,1998)
Zabranjeno čitanje (eseji, 2001)
Ministarstvo boli (roman, 2004)
Nikog nema doma (eseji, 2005)

Nagrade

Nagrada Meša Selimović (1988)
Nagrada `Ksaver Šandor Gjalski` (1988)
NIN-ova godišnja nagrada za roman (prva spisateljica koja je dobila nagradu, 1988)
Nagrada Grada Zagreba (1989)
Godišnja švajcarska nagrada za najbolju europsku knjigu eseja (Prix Europeen de l’ Essai Charles Veillon, 1996)
Njemačka nagrada SWF-Bestenliste Literaturpreis (1998)
Nizozemska nagrada `Versetsprijs` (Versetsprijs, Stichting Kunstenaarsverzet 1942—1945, 1997)
Austrijska državna nagrada za evropsku književnost (Osterreichischen Staatspreis fur Europaische Literatur 1999)
Njemačka nagrada za esejistiku `Heinrich Mann` (Heinrich Mann Preis, Akademie Der Kunste Berlin, 2000)
Priznanje PEN centra BiH (2002)
Nagrada `Katarina Frankopan` (odbila primiti, 2002)
Talijanska nagrada Premio Feronia – Citta di Fiano (2004)
Britanski Independent Foreign Fiction Prize, uži izbor (2006)