ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1984
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Vargas Llosa, Mario, 1936- = Vargas Ljosa, Mario, 1936-
Naslov Razgovor u Katedrali / Mario Vargas Ljosa ; sa španskog prevela Jasna Bunjevac-Sotelo ; ; [izabrao i priredio Milan Komnenić]
Jedinstveni naslov Conversacion en la Catedral
Vrsta građe roman
URL medijskog objekta odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik srpski
Godina 1984
Izdavanje i proizvodnja [Beograd] : Prosveta : Narodna knjiga : Književne novine : Rad : Partizanska knjiga ; [Sarajevo] : Svjetlost, 1984 (Ljubljana : Ljudska pravica)
Fizički opis 604 str. ; 21 cm
Drugi autori - osoba Komnenić, Milan
Sotelo, Jasna Bunjevac-
Soldatić, Dalibor, 1947- = Soldatić, Dalibor, 1947-
Zbirka Hispanoamerički roman. ǂkolo ǂ1
Napomene Prevod dela: Conversacion en la Catedral
Str. 585-604.: Književno delo Marija Vargasa Ljose / Dalibor Soldatić
Beleška o autoru na omotnom listu.
Predmetne odrednice Vargas Llosa, Mario, 1936- -- `Razgovori u katedrali`

Nobelova nagrada za književnost 2010. godine.
Kultna knjiga Marija Vargasa Ljose!

„Kada li se to Peru zajebao?“
Ovom rečenicom glavni junak Santjago Savala, student Univerziteta San Markos u Limi, aktivista Univerzitetske federacije Kauide, koja se bori protiv diktature peruanske vlade, i sin ministra te iste vlade, započinje niz iskrenih razmišljanja i intimnih razgovora s neverovatnom plejadom likova koje susreće u neuglednoj, sirotinjskoj kafani Katedrala. Ovaj roman maestralne strukture, svakako jedinstven u latinoameričkoj književnosti, povremeno mozaik, a povremeno lavirint ljudskih sudbina, otkriva celovitu dramu Perua pedesetih godina prošlog veka kroz ispovesti običnih ljudi i autobiografske detalje.

„Razgovor u Katedrali u osnovi je politički roman, u kome je politička tema ili, bolje rečeno, politička priča samo okvirni sistem za razvijanje radnje... U romanu se analiziraju mnogi mentalni i moralni mehanizmi, običaji, forme vlasti i različite retorike ličnosti na vlasti... U isti mah, privatni životi junaka ove knjige prepliću se i stvaraju nekakav mučan lavirint.“ – Karlos Baral

„Razvijanje ličnosti i zapleta kroz mnoštvo narativnih sekvenci i dijaloga upliće učesnike raznih sudbina i iz različitih vremena u mrežu upravnog i neupravnog govora, čime se postižu jezgrovitost i često brutalna stilska snaga. Po bogatstvu leksike i književnog rečnika, ovaj veliki roman nas podseća na Balzakovo delo Sjaj i beda kurtizana.“ – Volfgang Luhting

„Najveće majstorstvo u vođenju dijaloga koje je do sada ostvareno u hispanoameričkoj književnosti.“ – Hose Migel Ovijedo

Mario Vargas Ljosa rodio se u Arekipi, u Peruu 1936. godine. Iako je u Pjuri izvedena jedna njegova drama i objavljena zbirka priča Šefovi, koja je dobila nagradu `Leopoldo Alas`, postao je poznat posle objavljivanja romana Grad i psi, za koji je dobio Nagradu Kratke biblioteke kuće Seix Barral 1962. i Nagradu kritike 1963. godine. Njegov drugi roman Zelena kuća, objavljen 1965, dobio je Nagradu kritike i Međunarodnu nagradu Romulo Galjegos. Potom je objavio dramska dela (Gospođica iz Takne, Kati i nilski konj, La Čunga, Ludak sa balkona i Lepe oči, ružne slike), studije i eseje (kao Neprekidna orgija, Istina o lažama i Izazov nemogućeg), sećanja (Riba u vodi), priče (Štenad) i, pre svega, romane: Razgovor u katedrali, Pantaleon i posetiteljke, Tetka Hulija i piskaralo, Rat za smak sveta, Povest o Majti, Ko je ubio Palomina Molera?, Pripovedač, Pohvala pomajci, Lituma u Andima, Jarčeva fešta i Raj na drugom ćošku. Dobio je najvažnije književne nagrade, od već spomenutih do nagrade Servantes, nagrade Princa Asturije, PEN/Nabokov i Grinzane Cavour. 2010. godine dobio je Nobelovu nagradu za književnost.
MG28 (N)