Remek-delo u kojem seksualnost, istorija i mit žive i umiru zajedno. Jedan od najpopularnijih Zolinih romana Nana objavljen je 1880. godine kao deveti deo sage o porodici Rugon-Makar. Ova monumentalna freska francuskog društva oslikava materijalno, moralno i društveno posrnuće koje nalazi odjeka i u našem vremenu. Najpoznatija kurtizana u istoriji književnosti, Nana je kćerka pralje i radnika koji se zbog nesreće na radu propio. Upoznajemo je kao osamnaestogodišnju glumicu u pariskom varijeteu, bez mnogo talenta ali magnetske privlačnosti. Naizgled samostalna i samosvesna u svojoj ulozi kokete visokog društva, Nana postaje slavna, očarava muškarce od aristokrata do polusveta i glumaca, i prema svojim ljubavnicima postupa beskrupulozno. Dok je oni zasipaju poklonima i ispunjavaju sve njene prohteve, ona postaje prava „otmena dama, rentijerka gluposti i prljavštine mužjaka, markiza visokih trotoara“, ne prestajući, međutim, da žudi za običnom srećom i da prema najbližima gaji istinska osećanja. Zolina težnja da ogoli i razobliči najniže porive visokih slojeva Drugog carstva čine Nanu jednim od prvih modernih romana u kojem se javljaju savremene teme, realistične opservacije o društvu, dijalozi i scenariji. Objavljivanje Nane izazvalo je veliku kontroverzu zbog čega je roman gotovo preko noći postao bestseler, a danas se smatra klasikom francuske književnosti. „Nana prelazi u mit, a ipak ostaje stvarna. Ona je vavilonska tvorevina.“ – Gistav Flober „Čitaoci bi morali da se dive širini Zoline ambicije i bogatstvu njegove namere.“ – Henri Džejms „Neophodno je čitati Zolu ne zato da bismo u njegovom delu tražili opise prošlosti već da bismo bolje iz njega iščitali svoju budućnost.“ – salon-litteraire.com „Zola nam je i danas potreban kao najveći pesnik masa.“ – Guardian