ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1979.
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Posveta na predlistu, knjiga deluje nekorišćeno.
Naslovna strana:
Sava Nikolic

Ovaj dramatični roman o revoluciji, govori o buđenju svesti među radnicima i ideološkoj borbi protiv kapitalizma. Dugogodišnji težak život i loši uslovi za rad doveli su do ujedinjenja radnika i doprineli pokretanju revolucije.

Glavni lik romana je majka jednog od vodećih revoluciognara. Lik majke u ovom delu je univerzalan i pokazuje da nema granica do kojih majka može ići zbog ljubavi prema sinu. Ovaj roman ne govori samo o revoluciji koja pokušava da podigne radnički narod, već prerasta u priču o majčinom srcu.

“Istina tajno hoda zemljom, ona traži gnezda u narodu, za vlast je ona kao nož i vatra, vlast je ne može primiti jer će je istina saseći, spaliti! Za vas je istina veran drug, a za vlast — zakleti neprijatelj! Eto zašto se ona krije!”



Aleksej Maksimovič Peškov (rus. Алексей Максимович Пешков; Nižnji Novgorod, 28. mart 1868 — Moskva, 18. jun 1936), poznatiji kao Maksim Gorki (rus. Максим Горький), bio je ruski pisac, osnivač književnog metoda socijalističkog realizma i politički aktivista. Rođen je u Nižnjem Novgorodu a umro je u Moskvi. Od 1906. do 1913. i od 1921. do 1929. je živeo u inostranstvu; nakon povratka u Sovjetski Savez, prihvatio je kulturnu politiku toga vremena, mada mu nije bilo dozvoljeno da napušta zemlju.

U 19. godini pokušao je samoubistvo. Agitovao je protiv carizma, tražio društvo revolucionara narodnjaka i branio interese siromašnih. Godine 1905. piše proglase protiv vojske, policije, cara i biva zatvoren, a oslobođen je na protest intlektualaca mnogih zemalja, uključujući i Radoja Domanovića[1]. Godine 1906. ilegalno napušta zemlju i ostaje u emigraciji do 1913, gdje se bori za obustavljanje svake pomoći carskoj Rusiji. U svojim prvim pripovetkama opisuje egzistenciju ljudi sa dna društvene lestvice. U nizu članaka prikazuje svoje neprijateljstvo prema fašizmu i malograđanskoj sebičnosti. Smisao umetnosti tražio je u istini, stvaralačkom radu i afirmaciji čovečnih odnosa među ljudima.

Dela
Novele i pripovetke
„Makar Čudra“ - 1892
„Dve skitnice“ - 1894
„Starica Izergilj“, „Čelkaš“ - 1895
„Konovalov“ - 1897
„Malva“ - 1897
„Prolećni zvuci“ - 1901
„Po Rusiji“ - 1912-1916
„Život u plavom“ - 1925
„Priča o junaku“ - 1925
Lirske pesme u prozi
„Pesma o sokolu“ - 1899
„Vesnik Bure“ - 1901
Romani
„Foma Gordejev“ - 1888
„Troje“ - 1900
„Mati“ - 1907
„Ispovest“ - 1908
„Gradić Okurov“ - 1909
„Život Matveja Kožemjakina“ - 1910
„Život Artamonovih“ - 1925
„Život Klima Samgina“ 1926-1936
Drame
„Malograđani“, „Na dnu“ - 1902
„Letnjikovac“ - 1904
„Deca sunca“ - 1905
„Neprijatelji“ - 1906
„Vasa Železnova“ - 1910-1936
„Jegor Buličov“ - 1936
Uspomene
Detinjstvo - 1913-1914
„Među ljudima“ - 1916
„Moji univerziteti“ - 1923
„Beleške iz mog dnevnika“ - 1923-1924