Godina izdanja: 2022
ISBN: 978-86-7931-890-9
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Kluge, Alexander, 1932- = Kluge, Aleksander, 1932-
Naslov „Ko izusti utešnu reč, izdajnik je” : 48 priča za Frica Bauera / Aleksander Kluge ; s nemačkog prevela Sanja Karanović
Jedinstveni naslov “Wer ein Wort des Trostes spricht, ist ein Verräter.”. srpski jezik
Ostali naslovi ko izusti utešnu reč, izdajnik je
Wer ein Wort des Trostes spricht, ist ein Verräter
Vrsta građe kratka proza
Jezik srpski
Godina 2022
Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Kulturni centar Novog Sada, 2022 (Novi Sad : Sajnos)
Fizički opis 123 str. ; 21 cm
Drugi autori - osoba Karanović, Sanja, 1973- = Karanović, Sanja, 1973-
Zbirka ǂEdicija ǂIntegrali ; ǂknj. ǂ6
Napomene Tiraž 800
Napomene uz tekst
Prevod dela: “Wer ein Wort des Trostes spricht, ist ein Verräter.” 48 Geschichten für Fritz Bauer / Alexander Kluge
Beleška o autoru: str. 117-118
Beleška o prevoditeljki: str. 119.

Priče u zbirci „Kо izusti utešnu reč, izdajnik je“ posvećene su Fricu Baueru, nemačkom Jevrejinu, progonjenom i mučenom u koncentraci¬onom logoru za vreme nacističkog režima, koji je nakon oslobađanja proveo egzil u Danskoj, da bi kasnije kao tužilac učestvovao u Frankfurt-Aušvic sudskim procesima 1963. godine. Tragično je okončao život samoubistvom. Aleksander Kluge želi da sačuva uspomenu na Bauerovo neumorno zalaganje za pravdu, posvećeni rad, naglasivši da je ličnost koju „niko od podmlatka ove zemlje nije zamenio“.
Knjiga se sastoji od 48 kratkih priča koje govore o nacističkim zloči¬nima, antisemitizmu, kao i različitim pokušajima da se zločinima utekne. Priče su pisane iz raznovrsnih perspektiva koje uključuju zločince, žrtve, posmatrače, egzekutore i njihove saradnike, čime se čitaocu omo¬gućava da sveobuhvatno razume anatomiju i strukturu zločina, ali se ujedno stavlja u situaciju da oseti empatiju sa svim akterima bez obzira na njihovu poziciju.
Nacistička istorija o kojoj Aleksander Kluge govori, svedočanstvo je, posmatrano iz Agambenove perspektive, svođenja čoveka na goli život, na homo sacer-а. Ta brutalnost koja svodi ljudsko postojanje isključivo na telesnu egzistenciju, lišenu političke i društvene agesnosti, svodi takođe i smrt na jedan nedostojanstven čin, pri čemu se ne degradira život već i sama smrt. Zato je danas, kad su masovna ubistva prestala (da li su?), važno čitalačkoj zajednici otkriti Aleksandera Klugea. Klugeovo delo poziva nas da promišljamo ne samo prošlost već i sadašnjost, ne samo istoriju, već i prirodu zločina, da identifikujući se i sa zločincima i sa žrtvama razumemo da možemo biti i jedno i drugo. – Jelena Vukićević (iz pogovora)


Aleksander Kluge (Alexander Kluge; 1932, Halberštat, Nemačka), čiji se devedeseti rođendan poklapa s objavljivanjem ove knjige, jedan je od najsvestranijih i najproduktivnijih stvaralaca nemačke kulturne scene. Javnosti je poznat kao filmski reditelj, scenarista, televizijski producent i pisac. Tokom svoje stvaralačke karijere – koja traje čitavih šest decenija – ovaj intelektualni kolos snimio je nekoliko desetina kratkometražnih i dugometražnih filmova i televizijskih emisija, i napisao nekoliko hiljada stranica. Pisanjem počinje da se bavi 1956, a iste godine dobija mesto pravnika na frankfurtskom Institutu za društvena istraživanja, u rodnom gradu Frankfurtske škole. Tamo upoznaje filozofa Teodora Adorna. Adorno mu savetuje da napusti književnost i preporučuje ga kao asistenta reditelju Fricu Langu. Već krajem pedesetih godina XX veka „Adornov omiljeni sin“ snima svoj prvi eksperimentalni film Okrutnost u kamenu (Brutalität in Stein, 1959), koji je prikazan na Danima kratkog filma u Oberhauzenu 1961. Kluge je jedan od potpisnika Oberhauzenskog manifesta (1962) i jedan od rodonačelnika Novog nemačkog filma i nove nemačke kinematografije. Klugeova poznata filmska ostvarenja su Zbogom juče (Abschied von gestern, 1966), Artisti pod kupolom cirkuske šatre: smeteni (Artisten in der Zirkuskuppel: Ratlos, 1968), Patriotkinjia (Die Patriotin, 1979), Kandidat (Der Kandidat, 1980), Moć osećanja (Macht der Gefühle, 1983), Napad sadašnjosti na ostala vremena (Der Angriff der Gegenwart auf die übrige Zeit, 1985) samo su neka od njegovih filmskih ostvarenja. Za svoje filmove dobio je brojne nagrade, a među njima i Zlatnog lava za životno delo na filmskom festivalu u Veneciji.
Uporedo s filmskim radom aktivan je i na području književnosti. Bio je član Grupe 47 koja je dala smernice novoj književnosti u demokratskom društvu. Od šezdesetih godina počinje da objavljuje prozu. Mnoga prozna dela adaptirao je za film. Taj princip montaže teksta i slike postaće mu osnovni metod rada. Prva samostalna književna publikacija Biografije (Lebensläufe) izlazi 1962. i odmah postiže književni uspeh. Usledila je knjiga o Staljingradu Opis bitke (Schlachtbeschreibung, 1964), Nove priče, sveske 1–18 (Neue Geschichten, Hefte 1–18, 1977), Nove priče, sveske 20–27 (Neue Geschichten, Hefte 20–27, 1983), a 2000. godine objavljuje Hroniku osećanja (Chronik der Gefühle), zbirku tekstova koji su se već pojavljivali kao samostalne publikacije, ali i onih koji dotad nisu objavljivani. Zajedno sa sociologom Oskarom Negtom i mnogim drugim autorima napisao je brojne teorijske radove iz domena politike, istorije, umetnosti i društva. Krajem osamdesetih godina XX veka sfera njegovog delovanja je uglavnom televizija. U sopstvenoj televizijskoj produkcijskoj kući dctp, u formatu Kulturnog magazina, snimio je brojne dokumentarne filmove i intervjue s različitim umetnicima i naučnicima. Za svoje književno stvaralaštvo dobio je brojne nagrade, između ostalih Veliku književnu nagradu grada Bremena (1979), Klajstovu nagradu (1985), Nagradu „Hajnrih Bel“ (1993), a 2003. najugledniju nemačku književnu nagradu „Georg Bihner“.