Najpre se verovalo da srpske epske pesme ne mogu sezati u duboku prošlost i da su nastajale od kraja XV veka, a da one koje su do nas doprle, nisu starije od dva-tri veka. Međutim, to što nema direktnih pisanih dokaza o njihovom postojanju, ne znači da ih nije ni bilo. Najraniji zapisi su s ponetka XV veka, da bi u sledećem veku postojao znatno veći broj pisanih svedočanstava o srpskim narodnim pesmama, pa su i zabeležene četiri pesme. Neki putnici su čak zapisali i imena junaka o kojima se peva. To što pored imena Miloša Кobilovića (Obilića) iskrsavaju i neka, nama danas nepoznata, jer spomen o njima nije ostao ni kroz istoriju ni kroz sačuvane narodne epske pesme, samo je dokaz da je mnogo toga zauvek izgubljeno. Ali to što je nešto izgubljeno ne znači da nikada nije postojalo, već naprotiv: da bi bilo izgubljeno, najpre je moralo postojati. Ako ne raspolažemo direktnim pisanim izvorima, možemo se okrenuti posrednim analogijama. Poznato je da se Srbi; prelazeći na hrišćanstvo, nisu odrekli svoje stare religije, odnosno, da prihvatanja hrišćanstva ne bi ni bilo da svoja izvorna verska osećanja i verske obrede nisu inkorporirali u novu veru, sačuvavši ih na taj način sve do danas (dovoljno je obratita pažnju na rituale prilikom pogreba, pa da se u to uverimo). Nešto slično se drgodilo i našoj epskoj poeziji. Nastajala nesumnjivo od davnina, ona je uobličila obrasce našeg epskog pesništva, prenoseći ih i na poznije narodno stvaralaštvo. Mađutim, Кosovski boj, a još više propast srpske države i prodor Turaka na Balkan, za Srbe su predstavljali traumu ravnu prihvatanju hrišćanstva. Sveže rane su potisnule sećanje na one koje su već zacelile, tako da skoro sa sigurnošću možemo tvrditi kako su u tom periodu mnoge ranije nastajale pesme zapravo samo preoblikovane, unošenjem novih junačkih imena i autentičnih pojedinosti. Povez knjige : tvrd Strana : 840 + 922 + 945 Format knjige : 24 cm Pismo : ćirilica