ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 235
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

- Usmena poezija drevnih naroda -


ODAPNI STRELU put zvezda , Tibor Sekelj , Bagdala Kruševac 1986 ,usmena poezija drevnih naroda , Želeli smo da ova knjiga pokaže koliko ima zejdničkog među ljudima različitih meridijana, onih iz prašume i onih iz pustinje, stanovnika planinskih predela i onih koji žive kraj mora ili na večitom ledu. Ova želja je bila od presudnog značaja za izbor materijala kao i na njegovo grupisanje po temama. Time postaje očigledno koliko zajednica brine za budućnost deteta koje se rađa; koliko ljubav može da ponese mladića i devojku, bez obzira na kom jeziku će to izraziti; koliko je verovanje u natprirodne snage univerzalno u određenom stepenu intelektualnog razvoja, suštastvena ljudska žud za slobodom, strah od smrti ljudi svih rasa u svim životnim uslovima. mek povez, format 14,5 x 23,5 cm , latinica, 203 strane


Tibor Sekelj (mađ. Székely Tibor; Spiška Sobota, 14. februar 1912 — Subotica, 20. septembar 1988) je bio svetski putnik, geograf, novinar, muzeolog, poliglot, pisac i istraživač jevrejskog porekla.

Bio je svetski poznati esperantista.


Tibor Sekelj je rođen 1912. u Spiškoj Soboti (Spišská Sobota) kod Poprada, tada u Austrougarskoj, a umro u Subotici 1988. godine.

Ovaj svetski putnik je igrom sudbine, mladost proveo u Vojvodini. Otac mu je bio veterinar, i pošto je to bio tražen posao porodica je često menjala prebivalište. Tako stižu u Vojvođanski Čenej, gde ostaju do Tiborove desete godine. Osnovnu školu završava u Kikindi, u koju dolaze 1922. godine. Iako mu je mađarski jezik bio maternji, još kao mali naučio je i nemački, kao jezik sredine koji se u Vojvodini tada mnogo koristio.

Ubrzo njegov otac dobija posao u Nikšiću, gde se Tibor upisuje u nikšićku gimnaziju. Ovde 1928. godine osniva prvi izviđački steg u Crnoj Gori, i zbog toga se smatra jednim od osnivača crnogorskog skautizma. Danas u Nikšiću i dalje radi izviđački odred koji je naslednik Tiborovog stega, ime mu je Odred izviđača „Dragan Cerović Gigo“.

Svetski putnik
Za života posetio je 74 zemlje sveta, na svih 5 kontinenata. Proputovao je širom Južne Amerike, Azije i Afrike, a naročito je voleo da putuje na nepoznata i opasna mesta kao što su prašume Afrike i Amazonije i da posećuje najmanje poznata domorodačka plemena na svetu. Tu se bavio etnologijom i pokupio ogromnu zbirku izvornih plemenskih predmeta, koje danas čuvaju muzeji u Zagrebu, Subotici i Senti.

Za razliku od drugih poznatih svetskih pustolova kao što je, na primer, Željko Malnar iz Zagreba, uspeo je da nikada ne dobije malariju. Svoja ogromna iskustva sa putovanja nije umeo da pretvori u visoko tiražne knjige a time i prihode, tako da je celog života bio skromnih materijalnih mogućnosti. Pri kraju života bio je Upravnik muzeja u Subotici.

Poliglot
Bio je nadareni multilingvista. Osim što je govorio mađarski i srpskohrvatski kao maternje jezike, a vladao i nemačkim, odlično je baratao španskim, engleskim, francuskim i esperantom. Bio je član Akademije za esperanto i počasni član Svetskog esperantskog saveza. Neka od svojih dela je pisao izvorno na esperantu. Neka druga izvorno na španskom.

Imao je posebnu metodu učenja stranog jezika — svaki dan po 10 reči. Posle 40 dana bi znao 400 reči i smatrao je da je to sasvim dovoljno za sporazumevanje. Na taj način služio se sa ukupno 44 jezika. Govorio je i mnoge egzotične, indijanske jezike, koje je kasnije delom zaboravljao. Ipak, u bilo kom delu sveta se našao, uspevao je da se sporazumeva.

Stripska scenaristika
Bio je scenarista stripova, između ostalog i čuvenom umetniku Aleksandru Heclu, na delima „Kumeuaua — sin prašume“ 1960 — 1961. za list Pioniri (Beograd) i u „U zemlji Indijanaca“ 1962. za list Plavi vjesnik (Zagreb).

Druga dvojica uglednih stripara, scenarista Norbert Nojgebauer i crtač Julio Radilović Jules, uradili su po Sekeljevoj knjizi strip „Istraživač Tibor Sekelj priča: Kroz zeleni pakao Mato Grosa“ za list Plavi vjesnik (br. 558-575, Zagreb, 1965).