Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

M11Esterhazi je za roman Harmonia caelestis dobio 2004. godine Mirovnu nagradu nemačkih izdavača i knjižara. U njemu je izneo istoriju svoje porodice i napisao možda najznačajniji mađarski roman druge polovine XX veka. Ova porodična saga napisana na više od 900 strana obuhvata gotovo 800 godina.

Najveće i najzahtevnije Esterhazijevo delo bez sumnje je roman HARMONIA CAELESTIS (2000), velika i obimna istorija porodice Esterhazi koja obuhvata gotovo osam vekova. Esterhazijevih ima, dabome, svakojakih, ali su uvek bili značajni u istoriji države i nacije. Romansijer uvek govori o ocu, središnjoj i najvažnijoj figuri u porodici Esterhazi, ne navodeći njegovo ime, i o viđenju oca iz perspektive najstarijeg sina; očevi ginu, umiru, nestaju, najstariji sin postaje novi otac, ali je junak obimnog romana jedan višestruki otac. Sve do oca samog pisca, koji je rođen posle Prvog svetskog rata i umro u Kadarevo vreme. Otac za ocem i tako 800 godina sačuvane tradicije, koju autor, takođe jedan u nizu očeva, razgolićuje, ne upadajući u zamke sentimentalnosti, lažne patetike, žala za boljim i srećnijim vremenima. Radeći na romanu punih devet godina, iz ogromne građe on bira samo najvažnije i gradi vrhunsko remek-delo savremene književnosti. Esterhazijev ogromni roman je poema o ocu i naciji i obuhvata istoriju Mađarske, ali i Evrope, jer su grofovi Esterhazi u centru zbivanja ovog dela sveta, a kritičari su bez pogovora rekli kako je napisan jedan od najvećih mađarskih, ali i srednjoevropskih romana O autoru Peter Esterhazi (Esterhazy Peter, 1950), esejist, novelista, romansijer. Savremeni mađarski pisac koji je veoma poznat u svetu, naročito u Zapadnoj Evropi; o tome govore brojni prevodi njegovih dela. Prvi Esterhazi koji, poput njegovih predaka, nije rođen kao grof. Zbog situacije u socijalističkoj Mađarskoj, znao je da ga poreklo sprečava da bira svako zanimanje, završio je studije matematike, i kratko vreme je radio u svojoj struci. Od 1978. godine je profesionalni pisac slobodnjak. Najznačajnija dela: Proizvodni roman (1979) je delo koje ga je odmah uvrstilo u vrh savremene mađarske proze. Roman je ironično-satiričan, nije lak, zahteva od čitaoca napor, ali ga istovremeno uvlači u srž problema. Uvod u lepu književnost (?) predstavlja obimnu i raznovrsnu knjigu kojom su obuhvaćena mnoga kraća dela autora. Pomoćni glagoli srca (1985) opet je roman koji se razvija na dva nivoa, omiljeni postupak pisca. Veliku pometnju i mnogo rasprava izazvao je njegov roman Dvanaest labudova (1987) koji je pripisan mađarskoj pesnikinji 17. veka Lili Čokonai; opet je to velika mogućnost za poigravanje i bravuroznost. Knjiga o Hrabalu (1990) roman u kojem jedan pisac traga i nalazi drugog pisca, Bohumila Hrabala, koji mu služi kao uzor, ali i deo njegovog bića, toliko čak da se njegova supruga zaljubljuje u Hrabala. Pogled grofice Han-Han (1992) roman čiji je glavni junak iznajmljeni putnik koji traga za Dunavom. Harmonia caelestis (2000), obimni roman o gotovo osam vekova porodice Esterhazi koji je pisao devet i po godina, odmah je postao jedno od njegovih najvažnijih dela, možda do sada njegov stvaralački vrh. Interesovanje za ovaj veliki roman podstaknuto je specifičnim nastavkom, Ispravljeno izdanje (2002), u kojem sam pisac otkriva, i to posle prethodne knjige, u kojoj je podigao spomenik ocu; da je njegov otac, poslednji grof Esterhazi bio doušnik režima. Kod nas su prevedena i objavljena sledeća Esterhazijeva dela: Mala mađarska pornografija, Jedna žena, Knjiga o Hrabalu, kao i obiman izbor iz njegovih esejističkih knjiga Ribica, labud, slon, nosorog. Nagrađen je nizom međunarodnih književnih nagrada i priznanja, između ostalih Nagradom Sandor-Maria, Vilenicom i Herderovom nagradom.

Péter Esterházy (čitaj: Peter Esterhazi; ponekad navođen i kao Eszterházy) (Budimpešta, 14.4.1950-14.7.2016) bio je poznati mađarski pisac. Opus mu se smatra značajnim doprinosom mađarskoj poratnoj književnosti.

Péter Esterházy (čitaj: Peter Esterhazi; ponekad navođen i kao Eszterházy) (Budimpešta, 14.4.1950-14.7.2016) bio je poznati mađarski pisac. Opus mu se smatra značajnim doprinosom mađarskoj poratnoj književnosti.

Toj porodici je posvećeno i njegovo najpoznatije djelo Harmonia Caelestis (2000), koje opisuje njen uspon u doba Habsburgovaca – kada je Joseph Haydn komponirao muziku u porodičnoj palači – do gubitka imovine i vlasti pod komunizmom.

Njegovoj porodici je posvećen i roman Javított kiadás (2002), objavljen kao svojevrsni `dodatak` ranijem djelu. Nastanak romana potaklo je Esterhazyjevo šokantno otkriće da mu je otac bio doušnik komunističke tajne policije.

Djelomična bibliografija
Fuharosok, (1983)
Kis magyar pornográfia, (1984)
A szív segédigéi, (1985)
`Hrabal könyve (1990)
Hahn-Hahn grófnő pillantása, (1991)
Egy nő, (1993)
Harmonia Caelestis, (2000)