Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Retko u ponudi

Kao na slikama

Ljubica Radoičić-Šešelj

Nastavak knjige izdate pedesetih godina XX veka

Pored popularnosti Mir Jam, koja je sačuvala literarni dokument o međuratnom društvu, istina idealizovan, i romantizovan, pedesetih godina dvadesetog veka, sasvim van konteksta aktuelne izdavačke politike u većini kuća pojavljuju se još neka dela o tom međuratnom duhu prestonice iz pera spisateljice Ljubice Radoičić. Portalibris je reizdao nekoliko njenih romana – Dana Račić, Knjiga za Mateju a u planu su i druga dela ove intrigantne spisateljice. Najneobičniji detalj vezan za nju je njena neprisutnost u knjižarama, bibliotekama, na guglu i vikipediji, dok s druge strane postoji njena brojna čitalačka publika: dame koje su od ruke do ruke prenosilei razmenjivale njene knjige i pamte njene likove i dela.Upravo one su odmah oduševljeno reagovale na pojavu reizdanja njenih knjiga.

Neobično je da Ljubica piše o idličnom životu građanskog bogatog staleža u Beogradu, o emancipaciji žena ali ne sa nekom feminističkom idejom, već njene junakinje prikazuju svoju individualnost, specifičnost, borbu da budu ostvarene kao žene, da same biraju svog partnera, da uživaju u ljubavi – čak i u erotskom smislu. Sve to je za tridesete, kada je Radoičićeva počela da piše, bilo vrlo napredno i smelo, ali je bilo neobično i pipavo i za pedesete kada su knjige konačno bile odštampane. I u današnje vreme čitanje ovih dela izaziva reakciju, ali i daje podstrek čitateljkama da se bore za svoje ideale.

Romane Ljubica Radoičić neki upoređuju sa romanima Margaret Mičel jer su junakinje po nečemu slične, pomalo razmažene bogatašice, prpošne i neukrotive.

Još jedna karakteristika povezuje Ljubicu Radoičić i Mir Jam – obe idealizujući prikazuju građanski svet i život.

Neobično je da se u knjigama retko ili nimalo ne spominje rat – one predstavljaju fantaziju, zamisao kako bi izgledao idilični građanski život da ratova nije bilo. Autorka se bavi privatnim životom te građanske klase, unutrašnim događanima iza zatvorenih vrata jednospratnih kuća, ideološkim, feminističkim pitanjima kao i emocijama i međusobnim odnosima junaka.

Srpska književnost, inače, broji mali broj spisateljica koje su ušle u glavne tokove. Čak i kada se to dešavalo autorke su dobijale brojne kritike, a mnoge od njih su definisane kao slabe, kao stvaraoci lakog ili umetnički nekvalitetnog štiva i to je razlog što su mnoge i pale u zaborav.

Međutim, kao što su romani Mir Jam živeli kroz nekoliko generacija, išli od ruke do ruke, bili preporučivani „od usta do usta”, i naposletku postali predlošci za omiljene TV serje, tako su i knjige Ljubice Radoičić, iako štampane u mnogo manjim tiražima, uspevale su da prežive i budu upamćene u određenim krugovima čitalačke publike. Posebno je zanimljivo to što su u pitanju dela koja su bila čitana kroz dve ili danas čak tri generacije žena, gde su majke ćerkama poklanjale knjigu, a zatim i one svojim naslednicama. Ipak, vrlo mali broj trošnih primeraka dočekao je današnje dane. Baš zato Portalibris odlučuje da ove knjige reizda.

U delima Radoičićeve su opisani nestali rituali građanskog društva – slave, čajanke, posete, putovanja u društveno očekivanom okviru, letovanja i zimovanja. I upravo oni su za generacije čitateljki predstavljali jednu od glavnih draži ovog romana.

Ne zazire Ljubica Radoičić ni od toga da se bavi erotskim željama, preljubom iako govori o vremenu striktnog patrijarhalnog morala. Ne treba zaboraviti da se ubrzo nakon Jednospratnih kuća pojavila i knjiga Grozdane Olujić Izlet u nebo gde autorka prikazuje dekadenciju svoje generacije, što je izazvalao burnu reakciju javnosti, ali je u tom kontekstu važnije primetiti da se kod spisateljica javila izvesna potreba za rušenjem barijera, za pisanjem o onome što je zabranjeno…

Još jedan zanimljiv momenat je i objašnjenje uzroka ponašanja ljudi iz građanskog sveta kao nosioca nasledne degeneracije.Taj motiv će kasnije koristiti i Selenić, takođe govoreći o bogati građanima. Kritičari njenog vremena smatrali su da je kod Radoičićeve u pitanju uticaj Zolinog naturalizma, mada je vro moguće i da ta ideja potiče iz domaće litrature i autora kod kojih je nalazimo kao što su Bora Stanković, Krleža itd.

Dana Račić je drugi roman ove autorke, objavljen 1938. godine. Inspiraciju joj je dalo jedno letovanje i malo autobiografskih elemenata. Priča o porodici, prijateljstvu, ljubavi, odanosti, ali pre svega o jednoj snažnoj, hrabroj mladoj ženi, spremnoj da za sreću drugih žrtvuje sve.
Zbirka pripovedaka Knjiga za Mateju svetlost dana ugledala je 1970. godine. Interesantne sudbine, ljubavne priče, preplitanja, sve je zaokruženo pričom o jednoj Sani i njenim preispitivanjem sopstvenog života. Nema zamornog analiziranja ni suvišnih detalja, ali svega je taman toliko da se čitalac zainteresuje i uživa.

Podsećamo da su u okviru ove edicije reizdata i dela zaboravljenih pisaca kao što su: Milica Janković (Plava gospođa, Ljudi iz skamije), Jaša Prodanović (Naši i strani), Dušan Radić (Selo), Slobodan J. Jovanović (Spomenica), Dragutin Ilić (Hadži Diša, Posle milijon godina) itd. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je online kupovina knjiga.