ISBN: Ostalo
Godina izdanja: K307
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Zastitni omotac malo iskrzan, nista strasno.

Lirske pesme i poeme

Prevod:
Miodrag Sibinovic
Omot, ilustracije i Vinjete:
Radislav Trkulja

Urednik:
Nikola Bertolino

Aleksandar Aleksandrovič Blok (rus. Александр Александрович Блок; Sankt Peterburg, 16. novembar 1880 — Petrograd, 7. avgust 1921) je bio ruski pesnik, najznačajniji predstavnik ruskog simbolizma.

Odgojen u izrazito intelektualnoj sredini svoje porodice, upoznao se rano s najboljim dostignućima ruskog i evropskog pesništva kao i modernog lirskog izraza. U književnost ulazi simbolističkim Pesmama o divnoj dami (Stihi o prekrasnoj dami 1898 — 1904.) u kojima obrađuje mistično-religioznu tematiku i u melodioznim stihovima punim nedorečenosti uspeva da izrazi nedefinisane težnje svoje generacije za nedostižnim idealom.

Postepeno u njegovu poeziju počinje da se uvlači oštar smisao za životnu realnost i tematika se proširuje motivima iz gradskog života.

Pod uticajem revolucionarnih previranja u Rusiji, pesnik napušta konačno i svoju društvenu izolaciju, priključuje se naprednim strujama i u svojoj najpoznatijoj poemi Dvanaestorica (1918.) daje grandioznu simboličnu viziju revolucije.

Stilski, Blok u toj poemi obogaćuje rafiniranu tehniku svog simbolističnog izraza (muzikalnost i ritmička raznolikost stiha, metaforika i simbolika) smelim mešanjem različitih stilova i tehnika (ubacivanjem žargona, parola, satire i parodija, folklornih elemenata itd.), te postaje jedan od preteča moderne evropske poezije.


Blok je rođen u Sankt Petersburgu, u sofisticiranoj i intelektualnoj porodici. Neki od njegovih rođaka bili su književnici, otac je bio profesor prava u Varšavi, a deda po majci rektor Petrogradskog univerziteta. Nakon razvoda njegovih roditelja, Blok je živeo sa rođacima u selu Šahmatovu blizu Moskve, gde je otkrio filozofiju Vladimira Solovjeva i pesme tada nejasnih pesnika 19. veka, Fjodora Tjutčeva i Afanasija Feta. Ovi uticaji će se odraziti na njegova rana dela, kasnije sakupljena u knjizi Ante Lucem.

Godine 1903. oženio je Ljubu Dmitrijevnu Mendeljejevnu, ćerku poznatog hemičara Dmitrija Mendeljejeva. Kasnije on zbog nje ulazi u svađu sa svojim kolegom Andrejem Belijem, koja se umalo nije završila dvobojem. Ljubi je posvetio ciklus poezije, po kome je i postao poznat, Stihovi prekrasnoj dami (1904).

Pod uticajem Solovjeve doktrine, Blok je imao nejasne apokaliptične strahove i često oklevao između nade i očaja. „Osećam da veliki događaj dolazi, ali šta je tačno nisam otkrio“, napisao je u svom dnevniku tokom leta 1917. godine. Blok je, sasvim neočekivano za većinu njegovih poštovalaca, prihvatio Oktobarsku revoluciju kao konačno rešenje ove apokaliptične čežnje.

Do 1921. godine, Blok je postao razočaran Ruskom revolucijom. Nije napisao nikakvu poeziju u poslednje tri godine. Blok se žalio Maksimu Gorkom da je njegova “vera u mudrost čovečanstva” završena. On je objasnio svom prijatelju Korneju Čukovskom zašto više nije mogao da piše poeziju: “Svi zvuci su prestali. Zar ne čuješ da nema više zvukova?”[1] U roku od nekoliko dana Blok se razboleo. Njegovi lekari zatražili su da bude poslat na lečenje u inostranstvo, ali mu nije bilo dozvoljeno da napusti zemlju. Gorki je zatražio vizu za njega. Dana 29. maja 1921. on je napisao Anatoliju Lunačarskom: “Blok je najbolji pesnik Rusije. Ako mu zabranjujete da ode u inostranstvo, i umre, vi i vaši drugovi ćete biti krivi za njegovu smrt!” Blok je dobio dozvolu tek 10. avgusta, nakon smrti.[1]

Umro je 7. avgusta 1921. godine u svom stanu od zapaljenja srčanih zalistaka. Sahranjen je na Volkovom groblju Sankt-Peterburga.