ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Godina izdanja: K195
Jezik: Srpski

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Mnogi ovaj roman čuvaju kao najveću dragocenost i zalogu za budućnost. Nešto, poput svedočanstva o prošlosti... Da nas uvek seća... Roman koji nam Đorđa Balaševića predstavlja kao pisca.

Možemo reći da mu je prva knjiga uspešna onoliko koliko su uspesne i njegove pesme. Napisan je istim jezikom, britkim humorom i sarkazmom bez patetičnosti i pesimizma upravo onako kako smo navikli da nam se Balasevicć obraća...

Đorđe Balašević (Novi Sad, 11. maj 1953 — Novi Sad, 19. februar 2021) bio je jugoslovenski i srpski kantautor i pesnik. Bio je član grupa Žetva i Rani mraz, a 1982. započeo je solo karijeru. Ukupno je objavio 12 albuma. Glumio je u nekoliko televizijskih serija, za koje je pisao i muziku.

Singl Računajte na nas, iz perioda dok je bio član Ranog mraza, postigao je veliku popularnost u socijalističkoj Jugoslaviji i ostao je popularan među jugonostalgičarima. Tokom 1990-ih bio je veliki kritičar politike Slobodana Miloševića.

Đorđe Balašević je rođen 11. maja 1953. godine, u Novom Sadu, u porodici oca Jovana Balaševića i Veronike Dolenec, iz Rasinje kod Koprivnice u današnjoj Hrvatskoj. Po pisanju hrvatskog magazina „Moljac”, Balaševićev deda Đoka se prezivao Balašev, ali je 1941. godine za vreme Drugog svetskog rata, iz straha „da će ga Mađari pomađariti” dodao nastavak „ić”, karakterističan za srpska prezimena.[1] To se zaista desilo, ali ranije — oko 1935. godine, kako piše u „Službenim novinama Kraljevine Jugoslavije”.

Balašević je odrastao u Novom Sadu, u kući u ulici Jovana Cvijića, u kojoj je živeo sa suprugom Oliverom (rođ. Savić, u Zrenjaninu 1959) i troje dece (najstarija Jovana (glumica) — Lola, srednja Jelena — Beba i najmlađi-Aleksa (menadžer)). Pesme je počeo da piše u osnovnoj školi, a sanjao je da postane fudbaler.

Gimnaziju je napustio u trećem razredu, jer nije voleo matematiku, fiziku i hemiju, ali je uspeo da maturira kao vanredni učenik. Položio je prijemni ispit za studije geografije ali nikada nije diplomirao.

Muzičku karijeru počinje 1977. godine kada se pridružio grupi Žetva.

Muzička karijera
Žetva i Rani mraz
Godine 1977. pristupa akustičarskoj grupi „Žetva” sa kojom, iste godine snima hit pesmu „U razdeljak te ljubim” i ostvaruje svoj prvi uspeh. Singl je prodat u više od 180.000 kopija, što je bio veliki uspeh za jugoslovenske standarde.

Naredne godine napušta bend u kome se afirmisao i sa Vericom Todorović osniva grupu „Rani mraz” sa kojom nastupa na festivalu u Opatiji, sa pesmom „Prva ljubav”. Tokom te godine snima nekoliko hit pesama i sa njima ostvaruje velike tiraže i doživljava potpunu afirmaciju.

Pred samo snimanje pesme „Računajte na nas”, pridružuju im se bivši članovi grupe Suncokret, Biljana Krstić i Bora Đorđević. Pesma je postala vrlo popularna među vlastima i među narodom, i predstavljala je svojevrsnu himnu generacije. Nakon samo dva meseca saradnje, grupu je napustio Đorđević, pošto je uočio razlike u autorskom senzibilitetu između sebe i Balaševića, i formirao grupu Riblja čorba. Grupu je napustila i Verica Todorović, pa su Biljana i Đorđe snimili prvi album Ranog mraza „Mojoj mami umesto maturske slike u izlogu”. Đorđe je još kao tinejdžer bio veliki poštovalac Korni grupe, tako da kompletnu produkciju i aranžmane albuma „Mojoj mami umesto maturske slike u izlogu” poverava bivšim članovima Korni grupe.

Na festivalu u Splitu 1979. godine, Balašević je osvojio prvu nagradu sa pesmom „Panonski mornar”, svoju popularnost potvrđuje sa osam rasprodatih koncerata u beogradskoj dvorani Doma sindikata.

Tokom 1980. godine, služio je JNA u Zagrebu i Požarevcu, gde je snimio TV seriju Vojnici. Krajem godine izašao je album „Odlazi cirkus”, poslednji album grupe Rani mraz. Album je potvrdio Balaševićev status i doneo hitove kao što su „Priča o Vasi Ladačkom” i „Život je more”.

Solo karijera
Početkom 1982. godine započinje solo-karijeru albumom Pub sa kojim beleži zapažen uspeh. U TV seriji Pop Ćira i pop Spira tumači zapaženu ulogu berberina Šace. U zimu sledeće godine prvi put puni beogradski Sava centar. Zatim sledi ploča pod nazivom „Celovečernji the Kid” snimljena 1983. godine. Melodija naslovne numere koja je snimljena i na engleskom jeziku, je inspirisana folklorom Meksika. Aprila 1985. godine, snima izuzetno zapažen album 003. na kome se istakla pesma Slovenska. Ovu ploču je produkcijski uradio kao i prethodnu Josip Boček. Naredne, 1984. godine u saradnji sa TV Novi Sad snima i TV film pod istoimenim nazivom „Celovečernji Kid”.

Sa sledećim albumom Bezdan, Balašević formira ekipu koja će mu ubuduće biti redovna studijska i koncertna potpora. Za produkciju ploče je zadužen Đorđe Petrović, aranžmani su povereni klavijaturisti Aleksandru Dujinu. Đorđe Balašević naglašava da najplodniji period njegovog stvaralaštva otpočinje ovim albumom. Sledeći album „Panta rei” prati izuzetno loše kritike, koje se podudaraju sa teškim periodom kroz koji je novosadski kantautor u privatnom životu prošao. Ipak na ovom albumu se izdvaja jedna od Balaševićevih najlepših balada „Jednom…”

Naredna ploča, „Tri posleratna druga”, koja je dobila podnaslov „Muzika iz istoimenog romana” i koju Balašević snima 1989. godine, prati radnju istoimenog romana i beleži veliki uspeh. Na pomenutoj ploči, koja je doživela dobre kritike, i veoma dobro prošla kod publike, nalazi se jedna od najlepših balada koje je Balašević snimio — „D-mol”. U vreme dok počinju ratna zbivanja u SFRJ 1991. godine, na tržište izlazi album „Marim ja…”. Ovaj album ostaje upamćen po izuzetno dobrim tekstovima, nostalgičnim notama, po pesmama „Nevernik”, „Divlji badem”, „Ringišpil”…

Te iste jeseni Balašević je imao svoju kolumnu u Radio-TV Reviji. U ovoj kolumni, dok besni rat na prostoru tada već bivše SFRJ, Balašević pravi veoma oštre i kritičke osvrte na sva aktuelna, pretežno politička dešavanja u zemlji. Ratne godine provodi sklonjen od javnosti, izbegavajući mobilizaciju. Krajem 1993. godine snima album „Jedan od onih života”; album izlazi u vreme teške ekonomske krize, a pesme su inspirisane ratnim tragedijama. Tih godina Balaševićevi koncerti postaju prva javna čistilišta, budući da na njima iznosi veoma oštre konotacije na račun aktualne vlasti, sa jasnim opozicionim stavovima.

Posle malo duže pauze 1996. godine, objavljuje album pod nazivom „Naposletku”. Nove pesme snimljene su uglavnom na akustičnim instrumentima uz učešće gudača Svetog Đorđa. Od instrumenata su upotrebljivani fagot, oboa, truba i violina koje na veran način dočaravaju atmosferu Balaševićevih stihova.

Drugi roman objavljuje 1997. godine. I u njemu Balašević prati svoj pretposlednji album — „Jedan od onih života”. Roman postiže izuzetno dobre kritike. A 2000. godine Balašević objavljuje političkim album pod naslovom decenije koja je iza nas — „Devedesete”. Na tom albumu on daje javnu osudu jednog vremena, jednog izgubljenog vremena, za jednu generaciju, umesto na nostalgične i ljubavne pesme na koje je navikao svoju publiku, na ovom albumu je ostala zabeležena pesma „Živeti slobodno” koja ujedno i predstavlja himnu petooktobarskih promena u kojima je i Balašević imao svoje aktivno učešće.

Ljubavne pesme koje su izostale sa prethodnog albuma u punoj meri su nadoknađene krajem 2001. godine., kada je snimljen album „Dnevnik starog momka” koji je posvetio svojoj supruzi Olji. Naime, svaka od 12 pesama na albumu nosi naziv jednog ženskog imena, a kombinacijom početnih slova tih imena dobija se pravo značenje ovog albuma „Olja je najbolja”. 2004. godine snima izuzetno dobar album koji nosi naziv svoje prve grupe Rani mraz. Zapaženo učešće u ovom albumu ima grupa Apsolutno romantično.

Živeo je i radio u Novom Sadu, a držao je vrlo posećene koncerte u mnogim gradovima bivše Jugoslavije. Održao je 24. maja 2013. veliki koncert u Beogradu, na Kalemegdanu.[2]

Bio je oženjen suprugom Oliverom i imao ćerke Jovanu i Jelenu i sina Aleksu. Živeo je u Novom Sadu.

Njegove tri pesme, „Drvena pesma”, „De mol”, „Devojka sa čardaš nogama”, uvrštene su u udžbenike za osnovnu školu u Srbiji.[3]

Festivali
Omladina, Subotica:

Računajte na nas (sa grupom Rani mraz), `78
Opatija:

Moja prva ljubav, nagrada za najbolje debitante festivala (sa grupom Rani mraz), `78
Pesma o jednom petlu, `82
Zagreb:

Marina (Veče šansona)
Split:

Panonski mornar, pobednička pesma i nagrada za tekst (Veče dalmatinske šansone, sa grupom Rani mraz), `79
Politika
Godine 1978. Balašević je snimio pesmu „Računajte na nas”, koja je bila nezvanična himna Titove omladine. Ta pesma je poručivala starijoj generaciji da će mladi slediti revolucionarni komunistički put, koji su zacrtali stariji revolucionari na čelu sa Titom. Nakon smrti Josipa Broza objavio je i pesmu „Tri put sam video Tita”. Bio je poznat po nadimku „Titov omladinac”. Balaševićev zanos je kasnije prešao u razočaranje i rezignaciju (pesma „Rekvijem” iz 1988). Zbog pesme „Računajte na nas” su ga tokom devedesetih mnogi napadali da je titoista i jugonostalgičar u nekom ružnom kontekstu te reči, na šta je on odgovorio na njemu svojstven, humorističan način: „Ljudi, ja sam tu pesmu napisao pre 20 godina, da sam tad ubio Tita do sad bih izašao…”.

U vreme kada je Srbija bila pod sankcijama uzeo je slovenačko državljanstvo. Javno se suprotstavljao režimu Slobodana Miloševića, držao kultne novogodišnje koncerte u Sava centru i bio ambasador dobre volje Visokog komesarijata UN za izbeglice. Nakon pada Miloševićevog režima, prestao je da se politički eksponira, sve do 2008. godine kada je na predsedničkim izborima podržao Borisa Tadića i učestvovao u njegovoj predizbornoj kampanji.

Smrt
Balašević je u novembru 2019. godine preživeo infarkt i ugrađeni su mu stentovi.[4][5] On je oboleo od kovida 19 u februaru 2021. godine. Bio je na kućnome lečenju sve do 16. februara kada mu se pogoršalo zdravstveno stanje te je primljen u Infektivnu kliniku KC Vojvodine.[4] Tri dana kasnije, 19. februara preminuo je od posledica upale pluća koju je izazvao virus korona.[6]


Sveće u Sarajevu u znak žalosti povodom smrti Đorđa Balaševića
Na vest o smrti Balaševića reagovala je javnost svih država nekadašnje SFRJ. U njegovom rodnom gradu Novom Sadu, u središtu grada paljene sveće, na Gradskoj kući su bila ugašena svetla,[7] ispred njegove kuće su se takođe okupili prijatelji i obožavaoci, a u Zagrebu su oko sveća napisali bećarac na ćiriličkome pismu u čast njegove pesme „Stih na asfaltu” koja počinje: „Da mi je još jedared proći Ilicom, pa da bećarac našvrljam ćirilicom.`[8] U Puli su, pored Gradske biblioteke, na železničkoj stanici svećama odali počast jer upravo tu, u pesmi „Oprosti mi, Katrin”, „čekao autobus i svirao gitaru”.[9]

Gradska većnica u Sarajevu je bila osvetljena u čast Balaševića. I u nekoliko crnogorskih gradova građani su večeras paljenjem sveća i polaganjem cveća odali počast Đorđu Balaševiću. Plakat sa natpisom najlepše pesme pevao si našem gradu, poslednji pozdrav panonskom mornaru, postavljen je na ulazu u Cetinje. Građani Skoplja okupili su se večeras na platou ispred Univerzalne sale da bi odali počast Balaševiću. Na skupu nazvanom Skoplje za Balaševića na velikom video platnu su emitovane fotografije poznatog muzičara, dok su se u pozadini čuli njegovi najveći hitovi. Balaševiću su odali poštu i stanovnici Splita koji su se u velikom broju okupili na Peristulu. Pevali su njegove pesme, palili sveće, ostavljali poruke s omiljenim Balaševićevim stihovima.

Grad Novi Sad je na svojoj teritoriji proglasio dan žalosti na dan njegove sahrane,[7] 21. februara. Ispraćen je u krugu porodice uz tamburaše. Komemoracija, na želju porodice, nije bila održana. U ponedeljak 22. februara Grad Novi Sad je organizovao manifestaciju „Dan kada je Đole preplivao Dunav” na Keju žrtava Racije kao poslednji oproštaj od simvola grada. Na događaju je bilo više desetina hiljada ljudi, pre svih iz Novoga Sada, ali iz cele Srbije.[10]

Tada novoizabrani patrijarh srpski Porfirije, inače rođeni Bačvanin, povodom smrti ovoga pevača istakao je da „molitvama uzvraćam na tu neograničenu količinu ljubavi za sve lepo, blago i pitomo, poput bačke ravnice našeg Đoleta“.[11] Nedelju dana kasnije, patrijarh srpski Profirije je ponovo aludirao na Balaševića (i kultnu pesmu „Računajte na nas”) kada je posetio Majske Poljane, mesto naseljeno Srbima u Hrvatskoj koje je stradalo u zemljotresima krajem 2020. g. On je okupljenim meštanima rekao: „Računajte na nas... i na sve ljude dobre volje.”[12]

Osnovna škola „Branislav Nušić” u Donjoj Trnavi posadiće 68 bagrema u Balaševićevu čast i njegove pesme „Ne lomite mi bagrenje”, napravivši time „Đoletov park”.[13]

Novosadska TV serija Državni posao u epizodi „Odlazi cirkus” dala je epitaf Balaševiću.[14] Iako na kraju nema tačne napomene (kao u slučaju epizode „Odlazi cirkus”), epizoda „Nema karata” koja je izašla u etar 17. januara 2020. g. (tačno godinu, mesec i dva dana pred smrt), takođe je velikim delom posvećena ovom novosadskom umetniku.[15] Dijalog kolega u epizodi počinje Boškićevim pitanjem „Je l` neko umro?”, a odgovor Čvarkova je: „Jeste, Novi Sad!”