ISBN: Ostalo
Godina izdanja: K151
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!


Remek-delo dvadesetog veka.

Gaj Montag je vatrogasac. U njegovom svetu dominira televizijski program, literatura je „vrsta na ivici izumiranja“, a vatrogasci češće raspiruju vatre nego što ih gase. Njegov posao je da uništava najilegalniju robu – štampane knjige, a zajedno s njima i kuće u kojima su skrivane.

Montag je zadovoljan svojim poslom i nikada se nije zapitao o posledicama toga što radi. Svakog dana vraća se kući svom jednoličnom životu sa ispraznom suprugom Mildred koja dane provodi u društvu svoje televizijske „porodice“. Sve dok ne upozna mladu Klaris koja će mu pričati o prošlim vremenima kada ljudi nisu živeli u strahu i kada su smeli da imaju svoje ideje umesto onih koje propoveda televizija.

Nakon što Mildred pokuša da se ubije, a Klaris nestane, Montag će početi da preispituje sebe i svet u kojem živi. Poznanstvo sa profesorom odmetnikom preokrenuće njegovu sudbinu.

„Maestralno! Ovo slavno delo savremene američke književnosti već je postalo klasik: ako ste mladi, čitanje ove knjige bi vam moglo doneti iskustvo koje će vas zauvek promeniti; ako ste stariji, ono će vas impresionirati.“ The Boston Globe

„Zastrašujuć u svojim implikacijama, ovaj roman donosi Bredberijevu viziju pomahnitalog sveta koji umnogome podseća na naš. Izvanredno delo!“ The New York Times

Rej Daglas Bredberi (engl. Ray Douglas Bradbury, Vokigan, 22. avgusta 1920. — Los Anđeles, 5. jun 2012.) bio je američki pisac naučne fantastike.

Pretežno poznat po pisanju ikoničnog distopijskog romana Farenhajt 451 (1953), i njegovim naučnofantastičnim i horor kolekcijama priča, Marsovske hronike (1950), Ilustrovani čovek (1951), i Ja pevam telesno električno (1969), Bredberi bio je jedan od najslavnijih američkih pisaca 20. i 21. veka.[1] Dok je većina njegovih najpoznatijih dela iz oblasti fantastične fantastike, on je isto tako pisao i u drugim žanrovima, poput romana o dosezanju punoletstva Maslačkovo vino (1957) i fikcionalizovanih memoara Zelene senke, beli kit (1992).

Nakon njegove smrti 2012. godine, Njujork tajms je Bredberija nazvao „piscem najodgovornijim za uvođenje moderne naučne fantastike u glavni književni tok”

Rej Bredberi rođen je 22. avgusta 1920. godine u Vokiganu, u državi Ilinois, a umro je Los Anđelesu 22. avgusta 2012. godine. Najpoznatiji je po distopijskom romanu Farenhajt 451 koji je njegov prvi roman objavljen 1953. godine. To je antiutopijska priča o društvu koje, u ime jednakosti, spaljuje knjige, a i uništava individualnost pojedinaca. Postoje i oni koji pružaju otpor koji žive alternativni život u divljini. Fransoa Trifo je 1967. godine snimio film po ovoj knjizi.

Poznat je i po zbirkama priča Marsovske hronike i Ilustrovani čovek. Mnoga njegova dela su ekranizovana u vidu televizijskih serija i igranih filmova.


Rej Bredberi sa Arturom Klarkom recituje pesmu Da smo samo viši bili na jednom simpozijumu 1971. Video je 2012. objavila agencija NASA[3]
Ubedljiva atmosfera (najčešće bogata tamnim valerima) vladanje tenzijama, interesantni zapleti i lirski opisi (gde je sklon preterivanju) karakteristični su za dela ovog pisca koji je za života postao klasik žanra.[2] Njegovo ime je svrstano pri vrhu lista najznačajnijih autora naučne fantastike 20. veka pored Isaka Asimova, Artura Klarka, Stanislava Lema.[4] U karijeri, koja je trajala više od sedamdeset godina, Rej Bredberi je inspirisao generacije čitalaca da sanjaju, razmišljaju i stvaraju.[5] Preko 500 priča, koje je objavljivao Bredberi tokom plodonosne karijere, dugo vremena nisu mogle da se svrstaju u naunu fantastiku po nekim žanrovskom čistuncima, za razliku od čitalaca koji su bili više nego zadovoljni.[2]

Bibliografija
Marsovski letopisi, 1950.
Ilustrovani čovek, 1951.
Farenhajt 451, 1953.
Oktobarska zemlja, 1956.
Maslačkovo vino, 1957.
Dan kada je zauvek padala kiša, 1959.
R je za raketu, 1960.
Nešto zlo nam se prikrada, 1962.
Jesenji ljudi, 1965.
S je za svemir, 1966.
Sutra u ponoć, 1966.
Ukleti kompjuter i androidski papa, 1981.

Nagrade
Dobitnik je Pulicerove nagrade 2007. godine. Godine 2004. je dobio Nacionalnu medalju za umetnost, 2000. godine Medalju Nacionalne fondacije za knjigu za istaknuti doprinos američkih pisaca.