Godina izdanja: 2000.
Autor: Domaći
ISBN: ID 87052044
Jezik: Srpski

Izdavač: NARODNA KNJIGA, Godina izdanja: 2000. Broj strana: 203, Pismo: Ćirilica
Povez: Tvrd, Format: 13 x 21 cm
Knjiga je kao nova, odlično očuvana, jednom pročitana, bez podvlačenja, sa posvetom na predlistu.

Za roman `Limunacija u Ćelijama` (2000.) dobio je nagradu „Meša Selimović“.
U svom govoru nakon uručenja nagrade, Radovan Beli Marković rekao je između ostalog: `Književne su nagrade u srpskom književstvu i među srpskim literatama vazda budile nadeždu da takozvani život ne luči samo kara-boju, ali i varljivoj nadeždi treba, ponekad, priznati pravo da nas pohodi. Shvatajući ovo visoko priznanje kao još jedno iskušenje u mraku ovog sveta, klanjam se seni Meše Selimovića.`

POLITIKA 27.09.2014.: Sonja Milovanović analizirala je leksiku u pričama R. B. Markovića. Njegov jezik pokazuje bogatstvo našeg jezika uopšte, kojeg često nismo svesni, posebno mlađe generacije. Mnogo je reči za koje nismo bili sigurni da li ih je pisac stvorio, ili su već u rečnicima zabeležene (nazbilj, nahvao, duplovano). Pokazalo se da ogroman broj tih reči postoji, i da je pisac u svojim delima samo aktivirao sve slojeve naše leksike, pokazujući njeno sveukupno bogatstvo.

DANAS: Piše: Aleksandra V. Malušev 08. oktobra 2014.
Markovićeva literatura predstavlja „do sada neviđeno čudeso u srpskom knjižestvu“, a njegov je izraz jezička gimnastika čije oblike izobražava iz iščupanih stranica prastarih leksikona, a kada su mu i oni šturi i nedostatni da bi u svoje priče uneo dašak ovog našeg vremena i savremenih ćudi, Beli ih iskleše i umetne, kao da su vazda tu bile. I nije da Radovan Beli samo u pisanijima svojim brka po akordima u drevnosti raspisanih, ušuškanih pa naprasno zaboravljenih sinkopa (shvaćenih kao muzika, jezik pa i iznenadni preskok u besvesno) – svaki razgovor sa Radovanom Belim vine sagovornika u pretragu i potragu do samog žiška postojanja.
„Nisam od onih koji takozvani život sa knjižestvom olako sravnjuju, pre bih se iskazao kao neko ko jedno sa drugim kadšto brka, ali najradije bih pristao uz one koji misle da se i sam život pokadšto upinje kako bi na dobru priču trenom zaličio…“, kazao bi Beli. Kao što je u svojim književnim tvorevinama sklon ironiji i samoironiji, uobičajava da kaže da je poverovao da je pisac „tek kada mu se ime pojavilo u ukrštenici“.