ISBN: Ostalo
Godina izdanja: K138 / 260
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!


Naslov originala: Vita brevis : Floria Aemilias brev til Aurel Augustin / Jostein Gaarder
Ovaj roman Justejna Gordera predstavljen je kao prvi u kome nisu glavni junaci deca. Vita brevis je nastala nakon Gorderovog čitanja Ispovesti Aurelija Augustina u kojima se pominje žena koju je Augustin voleo, sa kojom je živeo i imao sina, a potom je ostavio zarad odluke da živi u celibatu. Zamišljajući sudbinu te žene, J. Gorder joj daje ime i piše njen odgovor na Ispovesti u kojem ona kritikuje i osuđuje Augustina, podsećajući ga na sve lepote ovozemaljskog života i čula, veličajući prvenstveno telesnu ljubav kao jednu od najlepših božijih tvorevina. I kao što je Gorder u Sofijinom svetu kroz detektivsku priču o anonimnim pismima zapravo predstavio istoriju filozofije, tako i u knjizi Vita brevis preko tople i tragične ljubavne priče iz IV veka pred čitaoce iznosi ozbiljnu filozofsku raspravu o čoveku i Bogu, o grehu, krivici, odricanju, spasu duše i filozofskom načelu Uzdržanosti.


Jusejn Gorder (norv. Jostein Gaarder; 8. avgust 1952) je norveški intelektualac i autor novela, kratkih priča i knjiga za decu.

Gorder je rođen u Oslu, od roditelja pedagoga. Studirao je skandinavske jezike i teologiju na univerzitetu u Oslu. Nakratko je pre književne karijere predavao filozofiju na faklutetu Folkehøyskole.

Његово најпознатије дело је Софијин свет, у поднаслову Роман о историји филозофије (ISBN 978-0-425-15225-6..). Ovo popularno delo je prevedeno na pedeset tri jezika; odštampano je dvadeset šest miliona primeraka, a samo u Nemačkoj je prodato preko tri miliona.

1997. godine ustanovio je Sofijinu nagradu zajedno sa svojom ženom Siri Danevig.

Avgusta 2006. Gorder je objavio autorski članak u jednim od najvećih novina u Norveškoj, Aftenposten, gde je oštro kritikovao vojne operacije Izraela od 1967. U njemu navodi da je „Izrael već istorija“ i da „priznaje samo onaj iz 1948.“ „Država Izrael je sa beskrupuloznim ratnim umećem i odvratnim oružjem maskirala vlastiti legitimitet“.

„Smejemo se onima koji veruju da je Bog izabrao narod za svog favorita i dao mu licencu za ubijanje.“

„Država Izrael je sistematski kršila ljudska prava, međunarodne konvencije i bezbroj rezolucija UN, i više ne može očekivati zaštitu... Nema nazad. Država Izrael je silovala priznanje sveta i neće imati mir sve dok ne položi svoje oružje. Neka duh i reči oduvaju aparthejdske zifove Izraela. Izrael ne postoji. Ona je bez odbrane i kože. Zato se svet sada mora sažaliti na civile.“

Tekst je izazvao burna reagovanja, podrške i optužbe za antisemitizam.