ISBN: Ostalo
Godina izdanja: K107
Jezik: Srpski
Autor: Strani

U dobrom stanju! Zadnja korica pocela malo da se odvaja od tabaka, drzi se na mrezici nista strasno, sve ostalo u dobrom i urednom stanju!

Vladislav Stanislav Rejmont (polj. Władysław Stanisław Reymont; Radomsko, 7. maj 1867 — Varšava, 5. decembar 1925), bio je poljski književnik. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1924.

Pripadao je krugu književnika „Mlada Poljska“ i bio je blizak naturalizmu u književnosti.

Njegov najpoznatiji roman „Seljaci“ (Chłopi, 1904-1909), podeljen u četiri dela koja nose imena godišnjih doba, pomenut je u povelji o dodeli Nobelove nagrade.


Stanisłav Vładisłav Rejment (rođen 7. maja 1867. u Kobielie Vielkie, umro 5. decembra 1925. u Varšavi) - poljski pisac, prozni pisac i romanopisac, jedan od glavnih predstavnika realizma sa elementima naturalizma u prozi Mlade Poljske . Pesme predstavljaju mali deo njegove zaostavštine. Dobitnik Nobelove nagrade za književnost za četveroglasni `seljački ep` Chłopi [3]. Jedan od najvećih i najznačajnijih pisaca u istoriji poljske književnosti

Reimont je rođen u porodici orguljaša. Njegov otac Jozef Rejment, dobro čitani čovek, imao je muzičko obrazovanje i bio je orguljaš u župi Tuszin, a vodio je i registre civilnog statusa i prepiske sveštenika sa ruskim vlastima. Njena majka Antonina rođena Kupčinski imala je talent za pripovijedanje. Ona je poticala iz osiromašenog krakovskog plemstva; u zrelim godinama pisac je često isticao ovu činjenicu.

Njegovi roditelji su želeli da postane organista. Odbijao je da pohađa školu, često je menjao zanimanja, mesta stanovanja, mnogo je putovao po Poljskoj i Evropi. Završio je varšavsku zanatsku školu u nedelji. U godinama 1880-1884 naučio se krojačku profesiju u Varšavi, nakon čega je postao putnik. U periodu 1884-1888 bio je glumac u putujućim pozorišnim grupama, a onda je u godinama 1888-1893 zahvaljujući očevoj zaštiti pronašao zaposlenje kao niži oficir Varšavsko-bečke železnice. u Roguu i Lipcu. 1890. godine pisacina majka je umrla. Svoj književni rad zadržao je iz 1894. godine kada se preselio u Varšavu, ali svoje prve pesme napisao je 1882. godine.

13. jula 1900. Reimont je doživeo nesreću u vozu. Hospitaliziran je sa dva slomljena rebra, ali u medicinskom izveštaju piše da pisac ima 12 slomljenih rebara i druge telesne povrede i nije poznato da li će i dalje moći raditi mentalno [7]. Dr Jan Roch Raum falsifikovao je bolničku knjižicu [7]. Visoka odšteta od 38 500 rubalja pomogla mu je da stekne finansijsku nezavisnost.

15. jula 1902. u Krakovu oženio se Aurelijom Szabłovskom nee Schatzschnejder, venčanje je bilo u karmelićanskoj crkvi na pesku. Iste godine umro je njegov brat Franciszek.

Vładisłav Reimont bio je svjedok događaja revolucije 1905. Njegova zapažanja iz generalnog štrajka i demonstracija u Varšavi, nakon što je car Nikola Nikola II objavio ustavni manifest, u tekstu Stranice iz sveske u br. 45 Tigodnik Ilustrovani [8]. Zbirka njegovih sećanja na period, nazvan Od ustavnih dana. Bilješke, a zatim ponovo objavljene 1956. godine u trećem svesku Izabranih djela, naslovljenom Stories [9].

Bio je član Nacionalne lige pre 1914. godine [10]. Kao odgovor na deklaraciju glavnog komandanta ruske vojske, velikog vojvode Nikole Mikolajeviča Romanova od 14. avgusta 1914. godine, potpisao je zahvalni telegram, izjavljujući, između ostalog, da će krv sinova Poljske, prolivena zajedno s krvlju ruskih sinova u borbi protiv zajedničkog neprijatelja, postati najveća garancija novog života u miru i prijateljstvu dve slavenske nacije [11].

1920. godine kupio je imanje u Kołaczkov-u kod Vrzesnia.

13. novembra 1924. Reimont je dobio Nobelovu nagradu [12]. Do kraja života sedeo je u sastavu kapitula reda Polonia Restituta [13].

Prvog maja 1925. pridružio se poljskoj narodnoj stranci `Piast` [14].

Umro je 5. decembra 1925. u svom stanu na adresi Gornoslaska 16 u Varšavi [15] [16]. 6. decembra njegovo telo je svečano premešteno iz ul. Gornoslaska do katedrale sv. Jana, gde je kovčeg bio izložen javnosti [17]. 9. decembra sahranjen je u Aleji Zasłuznich na groblju Povazki [18], a srce mu je bilo ugrađeno u stub crkve sv. Cross [19].

Sejm Republike Poljske proglasio je 2000. godinu Reimontom.

stvaranje
Reimontovo delo je raznovrsno po temama, književnom obliku i neujednačenog u vrednosti. U dugometražne romane uvrstio je elemente društvene kritike. Vładisłav Reimont dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1924. Nagrađen je za roman Chłopi. Reimontovi protivnici bili su Stefan romeromski i Tomasz Mann; prvi je smatran uglednijim piscem, ali njegovu osobu je odbacila Švedska akademija, opravdana njegovim anti-germanizmom