ISBN: Ostalo
Godina izdanja: K129
Jezik: Srpski
Autor: Strani

U dobrom stanju!

Saga o Jostu Berlingu (švedska saga Gosta Berlings) - prvi roman Selme Lagerlof, objavljen 1891. godine.

Roman je napisan pod uticajem švedskog neoromantizma, koji je u to vreme bio moderan, a upotreba folklornih slika i natprirodnih elemenata u narativu delo približava magičnom realizmu.

Selma Lagerlof prenosi umetničku stvarnost romana 1820-ih u jednu od švedskih pokrajina - Vermland. Glavni junak romana je sveštenik Jesta Burling, koji je izgubio dostojanstvo, zaljubljenik u žene, vino i svečanosti. Nakon što se odrekao dostojanstva, heroj se oseća beživotno, pretvara se u `živi leš`, pokušava izvršiti samoubistvo. Margarita Selsing, glavna iz Ekebiu-a, koja upravlja velikim bogatstvom, fabrikama i ljudima, vraća ga u život.

Iesta živi u imanju Ekebiu, prepušta se praznoj zabavi, očarava žene, pjeva pesme, pije vino zajedno sa veselim gospodama starog majora.

Ali šest godina kasnije, u noći na Božić, gospoda sklapaju sporazum sa zlim duhovima po savetu demonskog uzgajivača Sintrama. Oni su prebačeni u posjed majora u zamenu za obećanje da ove godine neće učiniti ništa razumno, korisno ili dostojno. Major je sramotno proteran iz vlastitog doma.

Iesta je brzo razočaran u praznom životu, što mu ugrožava dušu, jer je glavni uslov ugovora sa zlim duhovima bila stalna zabava. Spasenje dolazi do Iestea samoodricanjem i ljubavlju prema ljudima. Jedna od glavnih tema romana je Ljubav premaši sve. Jedno od poglavlja romana zove se Amor Vincit Omnia. Selma Lagerlof znači hrišćanska ljubav. Život pisaca bio je prilično religiozan i u svojim delima je posvećivao veliku pažnju moralnosti i duhovnom razvoju ljudske osobe.


Selma Otila Lovisa Lagerlef (šved. Selma Ottilia Lovisa Lagerlöf), rođena 20. novembra 1858. na porodičnom imanju Morbaka u Vermlandu, Švedskoj, umrla 16. marta 1940. u istom mestu; švedska, bila je švedska književnica.



Detinjstvo
Selma Lagerlef je rođena 1858. godine u Vermlandu. Bila je četvrto dete pukovnika Erika Lagerlefa i Luise Lagerlef, rođene Valrut. Rođena je sa teškom povredom kuka.

Kada je imala tri i po godine razbolela se i ostala paralizovana u obe noge ali ova bolest nestaje isto tako tajanstveno kako je i nastala. Kao i mnoga druga deca tog vremena u Švedskoj braća i sestre Lagerlef dobile su kućno obrazovanje pošto novi sveobuhvatni školski sistem nije bio izgrađen potpuno. Učila je i engleski i francuski.

Bila je ozbiljnija, tiša i mirnija od svoje braće, sestara i vršnjaka, delimično zbog noge. Međutim, bila je nadarena i volela je da čita. Prvi roman pročitala je u sedmoj godini i već tada se odlučila da postane pisac.

U desetoj je pročitala celu Bibliju. Otac joj je tada bio jako bolestan i verovala je da može ozdraviti samo ako pročita celu Bibliju. U dvanaestoj je napisala jednu dužu pesmu o rodnom kraju. U četrnaestoj godini provodi neko vreme u Stokholmu zbog fizioterapija, i ta poseta je za nju imala veliki značaj

Učiteljica
Posle završenog osnovnog obrazovanja, provela je nekoliko godina kod kuće da bi u jesen 1881. upisala učiteljsku školu u Stokholmu protiv očeve volje. Tokom obrazovanja, porodica zapada u ekonomske probleme i posed Morbaka se prodaje. Otac joj umire 1885.

Tokom svog obrazovanja, shvatila je da su ljudi iz njenog rodnog kraja podjednako zanimljivi i važni kao oni o kojima je čitala na časovima istorije književnosti i tada odlučuje da će upravo o njima pisati u budućnosti. Po završetku studija dobija posao u osnovnoj školi u Landskruni. Volela je svoj posao a i učenici su je cenili.

Književnica
1891. debitovala je knjigom „Gesta Berling“ koja se danas smatra jednim od klasičnih dela švedske književnosti. Tadašnji kritičari su je različito primili budući da je kršila popularne stilske ideale realizma.

Krajem 19. veka napušta učiteljski posao i izdržava se isključivo pisanjem. 1897. godine seli se u Falun da bi bila bliže sestri Gerdi.

Selma je zajedno sa Sofi Elkan, životnom saputnicom, u više navrata putovala po Evropi i Bliskom istoku. Posle jednog puta napisala je roman „Jerusalim“ sa kojim je postala i međunarodno poznata.

Njenim najčuvenijim delima pripada „Čudnovato putovanje Nilsa Holgersona kroz Švedsku“ prvobitno zamišljeno kao udžbenik geografije u kojem jedan mali dečak proputuje celu Švedsku na leđima jedne guske.

Nobelova nagrada
Nobelovu nagradu je dobila 1909.[2] Dobila ju je za mnoga svoja dela i jer je njima širila glas o Švedskoj po svetu. Prva je žena kojoj je nagrada uručena.

Predsednica Švedske akademije
Godine 1914. izabrana je za prvog ženskog člana Švedske akademije.

Politička aktivnost
Bila je aktivna učesnica u borbi žena za dobijanje prava glasa i jedna je od osnivača Narodne stranke - Folkpartiet.

Zanimljivosti
Godine 1992. postala je prva žena koja se našla na jednoj švedskoj novčanici.

Dela
Saga o Gesti Berlingu (1891)
Osynliga länkar (1894)
Antikrists mirakler (1897)
Drottningar i Kungahälla (1899)
En herrgårdssägen (1899)
Jerusalim (del 1-2, 1901-1902)
Blago gospodina Arna (1904)
Legende o Hristu (1904)
Čudnovato putovanje Nilsa Holgersona kroz Švedsku (deo 1-2, 1906-1907)
En saga om en saga och andra sagor (1908)
Liljecronas hem (1911)
Körkarlen (1912)
Kejsarn av Portugallien (1914)
Troll och människor (del 1-2, 1915-1921)
Bannlyst (1918)
Zachris Topelius (1920)
Mårbacka (1922)
Löwensköldska ringen (1925)
Charlotte Löwensköld (1925)
Ana Sverd (1928)
Ett barns memoarer (1930)
Dagbok för Selma Ottilia Lovisa Lagerlöf (1932)
Höst (1933)
Från skilda tider (del 1-2, 1943-1945, posthumno)