O KUVANJU I PISANJU, O OBIČNIM STVARIMA KOJE POSTAJU VELIKE
Šta se desi kada kuvaru oduzmete talenat za kuvanje? Ili piscu smisao za pisanje? Još ako je reč o daru
iznad svih očekivanja, gubitak je neprihvatljiv.
Gospodin Veza, protagonista ovog nesvakidašnjeg romana i izvrstan kuvar, izgubivši svoje umeće, nosi se
sa životnim porazom. Kroz niz recepata čitalac se otiskuje na plovidbu književnom čorbom, u potrazi za
odgovorom na pitanje kako zapržiti dobru priču. Iz šerpe Pospane Ane, koja odmenjuje melanholičnog
šefa kuhinje restorana Zevs, izviru jednostavna svima dobro poznata ovdašnja domaća jela sačinjena od
pažljivo odabranih sastojaka.
Prateći tradicionalne savete i oslanjajući se na sopstveno iskustvo ili intuiciju, čitalac ovog romana lako 
može da vidi literaturu kao jednu pod poslednjih čovekovih granica.
Ispitujući čvrsto određen, sređen život sredovečnog junaka, u trenutku kada ga okolnosti remete i
usmeravaju ka promeni, izmeštajući ga u kontekst van koordinata u čijim se okvirima do sudbonosnog
trenutka kretao i promišljao o sebi i svetu, Pisarev ispisuje pomalo pomerenu priču o čovekovom
preispitivanju sopstvene egzistencije.  Veza između kuvanja i stvaranja ovde vodi ka problematizaciji
zrelog doba, kada se sve čini zapečaćenim.
Ispisan sa punom svešću već sasvim ostvarenog, osobenog i darovito temperamentno situiranog pisca
savremene proze, ovaj roman vrhuni kompletan Pisarevljev dosadašnji književni opus. Različiti nivoi

njegovog pripovedanja pokazuju kako svet nije jednoznačan, pa čak i ako se bavi naoko jednostavnom
temom.