PUKOTINA IZMEĐU DUPLOG DNA STVARNOSTI
Pred čitaocem je knjiga u kojoj nema konačnog „ishodišta nemira”. Napeta, gotovo preteća
svakodnevnica romanesknog sveta, poput fantastično-horornog lavirinta, pokreće lavinu opsesivnih
tema Samante Šveblin, među kojima su i one „urođene nemoći da se predvide zlokobne, apsurdne
intervencije sudbine”, te „ekološki horor genetski modifikovanog sveta”, ukršten sa „dekadencijom
argentinskog sela i fantastikom sujevernog sveta punog predrasuda”.
Priču o jezovito-misterioznim dešavanjima u jednom seoskom krajoliku na prvim stranicama otvara
dijalog fantomskog dečaka Davida i Amande, junakinje koja u halucinantnoj blizini smrti pokušava
rekonstruisati „pukotinu između duplog dna stvarnosti”. Igra sa egzistencijalnim začaranim krugom
večne pretnje simbolički se premešta na dve ravni, na dve porodice, u kojima Amanda i Nina, Klara i
David, postaju razrešenje koda spasonosne razdaljine.
Dobijajući jasne obrise horor priče, egzistencijalna drama romana započinje zagonetkom o navodnom
trovanju dečaka Davida, koja se dalje relativizuje uzbuđujućom priču o „preseljenju” duše. Želeći da
zaštiti svoju kćerku Ninu od pretećeg, gotovo fizičkog presađivanja, Amanda pokušava da aktivira model
spasonosne razdaljine.
„Kulminirajući u nerešivu misteriju u kojoj svaka rečenica nosi ’neizrečenu pretnju’, Spasonosna
razdaljina jeste roman u kojem sve što se kaže, postaje sve gore i gore …konačno puštena nit, kao fitilj
zapaljen na nekom mestu; nepomična pošast koja tek što ne bukne.” – Gardian

„Genije.” – The New Yorker
„Ovaj opasno adiktivan prvi roman, još jednom potvrđuje Samantin prepoznatljivi, preteći i subliminalno
nasilni pripovedački stil u kojem se pred-apokaliptički svet latentne pretnje predstavlja kombinacijom
književnosti apsurda, fantastike i horora oscilirajući između najboljih stranica Embrouza Birsa, drama
Beketa i Pintera,
i pomalo zaboravljenih priča Koboa Abea.” – Branko Anđić
Samanta Šveblin (Buenos Ajres, 1978), knjigama priča Srž nereda i Ptice u ustima, koje su objavljene i u
Srbiji, stekla je status jedne od najharizmatičnijih spisateljica savremene hispanoameričke književnosti.
Njen prvi roman Spasonosna razdaljina u prevodu na engleski (Fever Dream) nominovan je za
međunarodnu nagradu „Men Buker”.
Preveli sa španskog Ljiljana Popović Anđić i Branko Anđić