POTRESNA PRIČA O NAŠEM VREMENU
Rezervni život spada u najbolje romane napisane ne samo u Makedoniji, već i na prostorima čitave bivše
Jugoslavije u 21. veku. Pripovedno majstorstvo autorke ostavlja čitaoca bez daha, dok pred njim promiču
godine u kojima se uzdižu i raspadaju lični životi junaka, kao i sama zemlja u kojoj su živeli.
Rezervni život Lidija Dimkovska je roman napisan iz prespektive Zlate, sijamske bliznakinje čija je glava
spojena sa glavom njene sestre Srebre putem zajedničke vene, pri čemu se pripovedanjem u prvom licu
jednine naglašava njihova individualnost, bez obzira na činjenicu fizičke sraslosti dva bića.
Razlike između sijamskih bliznakinja dolaze do izražaja upravo zbog njihove telesne povezanosti i
sudbinske nemogućnosti razdvajanja; karakteri, želje, težnje i htenja sestarasu drugačiji, uprkos
identičnosti njihovih izgleda, jednakom obrazovanju i istovetnim životnim okolnostima, kako
društvenopolitičkim, tako i porodičnim. Zlata i Srebra od svog rođenja bivaju žrtve brojnih predrasuda i
to ne samo komšiluka, đaka, studenata i drugih društvenih grupa u okviru kojih se pojavljuju, već i
sopstvenih roditelja.
Uprkos tome što su posmatrali kao retardirane, bez obzira na to što su ih ljudi doživljavali kao pokretne
eksponate; Zlata se nakon sudbonosnog razdvajanja oseća kao invalid kojem fali deo tela. Osećaj
dekompozicije se može dovesti u vezu ne samo sa raspadom Jugoslavije (koje je sveprisutna pozadina
romana), već i sa kišovskim poimanjem sveta u kojem se sve osipa, a koje je u savremenoj književnosti
postalo neka vrsta opšteg mesta, što potkrepljuju reči naratora pred kraj ovog romana: vidiš da ne samo
tvoja zemlja, nego uopšte svet nema više ni glavu ni rep.

Rasturanje određenog jedinstva na parčad nije prošlo bez žrtve ni u slučaju Zlate i Srebre, ni u slučaju
jedne bivše države. Ovaj roman je priča o tragediji nepreživelih i osuđenosti onih koji su ostali u životu na
traanje za novim identitetom, nekom vrstom intergracije u svetu.
prevod sa makedonskog Milenko i Uroš Pajić