Godina izdanja: 2005
ISBN: 86-331-2096-8
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

POP ĆIRA I POP SPIRA - Stevan Sremac

Izdavac: Politika, Narodna kniga, Beograd
BISERI SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Godina izdanja: 2005
Format: 20,5 x 15 CM.
Povez: Tvrdi
Pismo: Cirilica
Broj strana: 266




Cuveni Sremcev roman prikaz je vojvodanske sredine dat kroz pricu oko poželjnog zeta. Vrcav jezik, oštra zapažanja, odlicna karakterizacija likova i sveprožimajuci humor omogucavaju brojnim generacijama citalaca da i danas, sa nesmanjenim intezitetom, uživaju u romanu.

Pripremite punu veškorpu krofni, lepo se smestite i uronite u jedno od najsmešnijih dela srpske književnosti. Roman Stevana Sremca Pop Cira i pop Spira, na neponovljiv nacin prikazuje vojvodansko selo i njegove obicaje. Dva popa, dve opasne popadije, dve popovske cerke, buduci zetovi i jedan zub nasmejace vas do suza. Ah, da ne zaboravimo nahtmuziku, rešeto, klajderštok, šnuftiklu... Zbunjujuce reci? Nikako! Potražite ih u recniku stranih reci i izraza na kraju knjige, koji ce vam približiti jezik prošlih vremena. Ne bi nas cudilo da, kada završite citanje, nestanu sve krofne iz korpe!


Stevan Sremac je poceo da piše u svojoj 33. godini. Sremac je mnogo voleo svoj rodni grad Sentu, ali nakon dolaska u Beograd, više nikada nije posetio taj grad. Nešto kasnije Sremac je svoje izdate hronike grupisao i izdao kao knjigu pod nazivom „Iz knjiga starostavnih“. U kojima se oseti pišceva želja i snovi o velikoj Srbiji. Realisticnu prozu je poceo da piše nakon povrataka u Beograd. Prva realisticka pripovetka koju je Sremac napisao bila je „Božicna pecenica“(1893), nakon cega su usledile i „Ivkova slava“ (1895), „Vukadin“(1903), „Pop Cira i pop Spira“(1898) i „Zona Zamfirova“(1906). Delo koje je Sremcu donelo veliku književnu slavu bilo je „Ivkova slava“, ono je imalo i svoju premijeru na sceni beogradskog pozorišta nekoliko meseci nakon izlaska samog dela.

Sremceva dela su vezana za tri relacije: Beograd-Niš-Vojvodina. Period koji je proveo u Nišu mu je poslužio kao period prikupljanja materijala, posmatrao je i upijao okolinu i ljude. Sremac je bio poznat kao „pisac sa beležnicom“, njegova dela su realisticna sa dozom humora u sebi. Po poznavanju domace i strane književnosti on spada u najobrazovanije pisce 19. veka u Srbiji.

Njegova moc zapažanja i pretapanja videnog u dela nam je ostavila romane i pripovetke koji su neprocenjivi.

Primljen je u Srpsku akademiju nauka i umetnosti kao stalni clan februara 1906. godine. Stevan Sremac je umro 25. avgusta 1906. godine u Sokobanji posle kratke i iznenadne bolesti.




***NEKORISCENO, potuno NOVO***