PRIČE „DOMANOVIĆA NAŠIH DANA”
„Izbor najboljih priča Slobodana Simića pod nazivom ‘Priče iz kaveza’ predstavlja više od duhovne
poslastice za književne sladokusce, ona je i svojevrsna čudesna, uvrnuta ali istinita istorija neverovatnih i
apsurdnih zbivanja u Srbiji poslednjih nekoliko decenija (1990 – 2010). Knjigu čine brižljivo i promišljeno
odabrane priče iz njegovih četiri do sada objavljenih knjiga, a to su: ‘Priče bez pouke’ (1995), ‘Brod
pacova’ (1999), ‘Nezaštićeni svedok’ (2006) i ‘Švedski sto’ (2011).
Simić uspešno i vešto razotkriva ne samo patologiju našeg društvenog i političkog života, njegovo naličje,
a posebno komičnu i rugobnu stranu vlastodržaca, nego, čak i pre svega, raskrinkava onu tamnu stranu
našeg kolektivnog, nacionalnog mentaliteta. Pisac nepotkupljivo i nemilosrdno ocrtava mračni
temperament Srba, rajinsku, podaničku psihologiju, potuljenost, servilnost prema moćnicima, zatim
potkupljivost, iracionalni inat, zavist, pakost, političku ostrašćenost, netoleranciju, sklonost potkazivanju,
nepoverljivost…
U nekim od najboljih i najtipičnijih Simićevih priča prevladava fantazmagorični, crni humor, logika
apsurda i neumoljiva satira, koja poput malja udara pravo u čelo i deluje kao neka vrsta brutalne šok-
terapije, koja bi trebalo da probudi i dovede k sebi omamljenog, sluđenog i anesteziranog čitaoca.
Upravo zato što njegove antologijske priče predstavljaju bespoštednu, beskompromisnu i umetnički
vrhunsku satiru, Simić je opravdano, po nepodeljenom mišljenju kritike i svojih kolega aforističara,
zaslužio laskavu titulu ‘Domanovića naših dana’.

Posle čitanja šokantnih, uznemiravajućih, gorkih ali prosvetljujućih i lekovitih Simićevih Priča iz kaveza po
svoj prilici nećemo gledati na društvo u kojem živimo i političku zbilju vedrije, ali ćemo zato svakako
sagledati svet oko nas i u nama trezvenije, jasnije, dublje i istinitije.”
Žarko Trebješanin
„Simićevo pripovedanje je najbolje i najpotpunije svedočanstvo o Srbiji na kraju 20. i početku 21. veka.”
Aleksandar Čotrić
„Dr Simić ume da u malo reči sažme poruku svojih minijatura, bez ijedne suvišne formulacije, bez imalo
patetike i sa lepim smislom za efektnu i književno odnegovanu reč.”
Nikola Milošević