Jezik: Srpski

Beograd, 2008.
22 x 22 cm, 23 ilustrovanih strana.

Odlično očuvano.

Problemska izložba istoričara umetnosti Ljiljane Slijepčević, `Duhovno u umetnosti` u Prodajnoj galeriji Beograd na Kosančićevom vencu. Slijepčevićeva, inače selektora Umetničke kolonije Sopoćanska viđenja u 2007, pokušala je da afirmiše opuse savremenih umetnika i rad Sopoćanske kolonije u aktivnom dijalogu sa najvećim dometima srpske dvorske srednjevekovne arhitekture i slikarstva.
U želji da Sopoćani budu povod za tretman duhovnog u umetnosti šire od religijskih konotacija i u okviru umetničkoh koncepcija, autorka je obuhvatila radove Koste Bogdanovića, Čedomira Vasića, Edina Numankadića, Rade Selaković, Nevenke Stojsavljević, Rajka Popivode, Branke Kuzmanović i Vladimira Perić Talenta.
`Šire sagledana duhovnos u umetnosti podrazumevaju, pored klasičnih slikarskih i skulptorskih materijala i korišćenje fotografije, videa, lasera ili muzike, koji su, naravno, takođe klasični ali nisu do sada korišćeni u ovoj Koloniji`, kaže Ljiljana Slijepčević. Savremeni govori o duhovnom profilisani su kao različita načela `unutrašnje nužnosti` u umetnosti, tragovi `neidentifikovanih religija` ili nove dijaloške paradigme duhovnog sa različitim oblicima svetovnog pragmatizma.
`Po fenomenolozima, prisustvo u određenom prostoru, pokreće proces u kome umetnik polazi od stvarnosti da bi potom vršio neutralizaciju egzistencijalnog karaktera predmeta: izvlačeći ga iz sveta i svodeći ga na pojavu. Bez obzira na uobičajeni (savremeni) postupak programskog građenja svojih dela, kao da su, svako za sebe, razmišljali kako uzdignuti svoje stvaralačke snage do vrhunca idealnog izraza i, da parafraziram Pseudo Longina (O uzvišenom) kroz pitanje s početka nove ere: ’Kako će posle moje smrti delo primiti budući naraštaji?’. Uz mogući reskir upućivanja primedbi na ovakav ’model kritike’, sklona sam patetičnom zaključku da su svi umetnici stvarali u uslovima pojačane kontemplacije - formulisane kroz sopstvene sisteme izražavanja: pronalaženje vere u konačno značenje ljudskog života koju su nekada davale konvencionalne religije, a sada je to humanizam - religija bez Boga, kako to definiše Zoran Bognar`, navodi autorka.