ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2007
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Pre kupovine obavezno pogledati uslove prodaje!
Tragom mrtve princeze:
Kenize Murad, unuka turskog sultana Murata, rođena je u Parizu i piše na francuskom. Svetsku slavu postigla je, krajem osamdesetih, upravo ovim romanom. Priču o svojoj majci, turskoj princezi Selmi, autorka je zasnovala na istinitoj priči, a protkala ju je ljubavlju i nežnošću, obojivši istorijske činjenice ljudskom toplinom.

Kroz život sultanove porodice u izgnanstvu, u ovoj knjizi opisan je način života i običaji u Libanu, a zatim u Indiji, gde princeza Selma dospeva nakon udaje za indijskog radžu. U poslednjem delu knjige prikazan je i Pariz, u atmosferi neizvesnosti pred Drugi svetski rat.

Ovo je priča o mojoj majci, princezi Selmi, rođenoj u jednoj palati u Istanbulu…

Retko se desi da jedna knjiga spoji srce i istoriju na jedan tako intiman naičn. Takav je slučaj s priočm princeze Selme, najromanesknijom od svih priča. Ovaj roman je pun nežnosti; čita se u jednom dahu, i otkriva nam daleke predele tokom izuzetno važnog perioda istorije Otomanskog carstva.
U Indiji, u okviru oronule palate pokojnog radže od Badalpura nalazi se mali vrt u koji jedna mlada Evropljanka redovno dolazi kako bi prikupila snagu i osvežila duh. Zahr, sultanijina kći, potomak poslednjih vladara Konstantinopolja, takođe je i radžina kći, te je tako i kći indijske zemlje. Ovo je priča o njoj – ženi koja je, čim je došla na svet, izgubila sve: ime, prezime, poreklo, roditelje. Pobegavši iz Indije, majka je pred smrt poverava jednoj porodici na čuvanje. Kao već odrasla devojka, Zahr pokušava na sve moguće načine da otkrije svoj pravi identitet, jer joj se čini da bez njega ne može zakoračiti u život. U dvadeset prvoj godini, posle višegodišnjeg traganja, upoznaje oca i svoju zemlju. Zatiče osiromašenu porodicu, i otkriva nemilosti kojima je izložena mala muslimanska zajednica.
Badalpurski vrt:
Zahrini evropski običaji izazivaju snebivanja i mnogobrojne prekore. Povrh svega, ona je tek žena, i samim tim potpuno obespravljena. Sve to ne umanjuje njenu sreću zbog porodice koju je najzad pronašla i oca kojem se divi i kojeg obožava. Međutim, posle mnogobrojnih bitaka, shvata da sve te „porodične veze i osećanje pripadnosti“ nisu ništa drugo do štake kojima se čovek potpomaže da bi stajao uspravno, okovi koji ga sputavaju, pa često i naočnjaci koji zaslepljuju. Hoće li danas, oslobođena svih duhova prošlosti uspeti da se vine ka drugim horizontima, lagana, najzad spremna da zapleše svoj život?