Godina izdanja: 2016
ISBN: 978-86-85957-77-2
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Naslov: Servantes
Autor: Milan Marković

Izdavač: Evoluta, Beograd
Jezik: b.c.h.s. / srpski
Godina izdanja: 2016

Pismo: latinica
Žanr: roman, biografski roman

ISBN: 978-86-85957-77-2


POVEZ: broširano
Br. str.: 121
Fizički opis: 21 cm
Masa (u gr): 160

knjiga je potpuno nova - moja ocjena 5*

[kategorizacija stanja:

5*- potpuno nova knjiga, neotvorena (od 2000. nadalje)
5 - netaknuta, a može biti i starije izdanje
4 - vidljivi vanjski znaci korišćenja, ali knjiga u dobrom stanju
3 - oštećena izvana (korica), unutra bez oštećenja
2 - oštećena izvana, oštećena iznutra - podvlačena grafitnom olovkom ili pohabane stranice
1 - knjiga oštećena izvana i iznutra, podvlačena hemijskom, flomasterima ili bojama, ali čitljiva

- za svaku karakteristiku/oštećenje koje nije obuhvaćeno prethodnim pišem dodatnu napomenu ili ukazujem na fotografiju]

DODATNO UZ KNJIGU:

Kratka romansirana biografija iz pera našeg uglednog lingviste M. Markovića o čuvenom pripovedaču Servantesu.

Nakon romana “Don Kihot”, izdao je deset novela i počeo pisati poeme. Servantes je napisao i nastavak priče o slavnom vitezu, što je postiglo velik uspeh u Evropi i šire. Ostao je poznat kao jedan od najvećih pripovedača ne samo u Španiji nego i šire i jedan od najvećih pisaca u istoriji književnosti. Umire u Madridu, 1616. godine.

***

Detinjstvo i mladost

Obično zamišljamo da je život naših omiljenih pisaca lep kao njihovo delo. Za Servantesov se kaže da se može uporediti sa Danteovim, Tasovim i Kamoensovim, da je kao njihov ispunjen i buran. U taj život morala je uneti sreću i spokoj slava koju je dočekalo njegovo delo. Njegovi dani morali su biti vedri i nasmejani kao špansko nebo, u nekom raskošnom zamku, a njih ima puno u zemlji Alkazara i Eskorijala. Zar Servantes za života nije bio najčitaniji pisac u Španiji i van španskih granica? Najveći kraljevi imali su na policama svoje biblioteke njegovo najbolje delo. Jednom je, priča se, španski kralj video sa balkona svog dvora u Madridu kako kraj reke Manzanares, koja je tu proticala, jedan student čita nekakvu knjigu i slatko se smeje. S vremena na vreme lupio bi se rukom po čelu i na razne načine izražavao očigledno uživanje. „Ovaj student”, rekao je tada kralj, „ili je lud, ili čita Don Kihota”. Dvoranin koga je poslao da vidi o čemu je reč, vratio se i obavestio gospodara da je student zaista čitao Don Kihota. Drugi jedan kralj, francuski, Luj XIV, upitao je jednog sasvim mladog i neiskusnog diplomatu da li zna španski. Zbunjen, ovaj nije mogao odgovoriti potvrdno na kraljevo pitanje. Ali, otišao je iz dvora sa nadom u srcu. Naučio je španski i, uveren da je kralj mislio da ga pošalje u Madrid, u ambasadu na dvoru jednoga od najmoćnijih vladara sveta, saopštio je Luju XIV s radošću svoj uspeh. „Srećni mladiću”, rekao mu je tada kralj. „Sad možete čitati Don Kihota u originalu.”

***

O autoru Milan Marković (1895—1976). Završio je Bogosloviju u Beogradu (1914). Sa srpskim đacima izbegao je u Francusku 1917. Na Sorboni je diplomirao slavistiku (1923) i doktorirao iz uporedne književnosti 1928. glavnom (Jean-Jacques Rousseau et Tolstoï) i dopunskom tezom (Tolstoï et Gandhi). Na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1929. izabran je za docenta Uporedne istorije modernih književnosti i u tom zvanju ostao je do 1942. Za potrebe nastave preveo je priručnik Pregled istorije evropske književnosti od Renesansa do danas P. V. Tigema (Beograd 1932). U jugoslovenskom poslanstvu u Parizu bio je prosvetni inspektor (1937—1940). U novembru 1941. uhapsio ga je Gestapo. Zatvoren je u logoru na Banjici, gde je sa drugim intelektualcima, zarobljenicima držao predavanja iz svoje struke. U Francusku se preselio 1942. Radio je u Nacionalnom centru za naučna istraživanja u Parizu (1945—1949), kao profesor slavistike u Renu (1949—1953) i Nansiju (1954—1966) i predavač na Sorboni (1960—1969). Bio je jedan od sekretara Međunarodne federacije za proučavanje modernih jezika i književnosti (1929—1957) i generalni sekretar Međunarodnog udruženja za proučavanje slovenskih jezika i književnosti (1953—1954). Između dva rata objavljivao je članke u mnogim domaćim časopisima i francuskoj periodici. Bavio se uporednim proučavanjima (O uporednoj istoriji modernih književnosti, 1930) i načelnim pitanjima književnosti (Razmišljanja oknjiževnosti, 1930). Tragao je za uticajima i ugledanjima posebno u okviru francuske i slovenskih književnosti, uključujući i srpsku, ali se doticao i drugih književnosti (španske, engleske, nemačke, američke, norveške). Pisao je i o filozofima Montenju i Rusou (Jean-Jacques Rousseau et Tolstoï, Paris 1928), Ibzenu (Ibzen, Beograd 1937), Dostojevskom (Dostoïevski à Paris, Paris 1965). Preveo je sa francuskog Novu banju Gi de Mopasana a sa engleskog Doživljaje Toma Sojera Marka Tvena (Beograd). Dobio je francuska odlikovanja Chevalier de l’ordre national du Mérite i Officier des Palmes académiques.

***

SADRŽAJ

Detinjstvo i mladost ................................... 5
Prve godine književnog stvaranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
Prvi deo Don Kihota . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47
Uzorne novele ...................................... 57
Putovanje na Parnas . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69
Drugi deo Don Kihota................................. 77
Don Kihot i Sančo Pansa .............................. 83
Servantes mislilac .................................... 95
Servantes umetnik...................................103
Poslednja godina života. Stradanja i podvizi Persila i Sigismunde. Smrt ............111

O autoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .117

***
UNOS: 220403
Šifra: