Godina izdanja: 2016
ISBN: 978-86-85957-84-0
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Naslov: Karlo Veliki
Autor: Anatolij P. Levandovski

Originalni naslov: Анатóлий Петрóвич Левандóвский – Карл Великий

Izdavač: Evoluta, Beograd
Prevod: Nena Bugarski
Jezik: srpski, b.c.h.s.
Godina izdanja: 2016

Pismo: latinica
Žanr: istorijski roman, biografija

ISBN: 978-86-85957-84-0


POVEZ: broširano
Br. str.: 159
Fizički opis: 21 cm
Masa (u gr): 230

knjiga je potpuno nova - moja ocjena 5*

[kategorizacija stanja:

5*- potpuno nova knjiga, neotvorena (od 2000. nadalje)
5 - netaknuta, a može biti i starije izdanje
4 - vidljivi vanjski znaci korišćenja, ali knjiga u dobrom stanju
3 - oštećena izvana (korica), unutra bez oštećenja
2 - oštećena izvana, oštećena iznutra - podvlačena grafitnom olovkom ili pohabane stranice
1 - knjiga oštećena izvana i iznutra, podvlačena hemijskom, flomasterima ili bojama, ali čitljiva

- za svaku karakteristiku/oštećenje koje nije obuhvaćeno prethodnim pišem dodatnu napomenu ili ukazujem na fotografiju]

DODATNO UZ KNJIGU:

Veličanje Karla Velikog počelo je odmah posle njegove smrti. Sve moguće hronike, veliki i mali anali, dvorski pesnici i pesnici iz provincije, nisu štedeli reči slaveći pokojnika. „Najmoćniji”, „najslavniji”, „najpoznatiji”, „nepobedivi” i čak „božanski”, „čijoj mudrosti i pronicljivosti nema ravne”, „najpoznatiji od svih avgusta”, „car Rima” i više od toga „car čitavog hrišćanskog sveta”, „koji je proslavio svoje pretke i potomke” – takvim i sličnim izrazima šarene se latinski izvori iz IX veka, pri čemu pohvale rastu dok carstvo postaje jadnije i raspada se njegovo carstvo. U tom horu slavopojki ponekad se provlače neke negativne note, koje tonu u sveopštem laskanju, ali ostavljaju trag, koji neće zaboraviti budući sastavljači pesama o podvizima i kantilena.

Neki „istinski pobornici vere” ne mogu Karlu da oproste zapovedničko držanje, njegovu netrpeljivost prema „Božjim slugama” koji su se trudili da pokažu samostalnost. I ovde njegova „Ahilova peta”, sa naše tačke gledišta, postaje sasvim zaslužena ‒ slabost ka ženama, njegovo „mnogoženstvo” (pet zakonitih brakova i naložnice), popustljivost prema avanturama kćerki i dvorjana. Tako se već 820. godine pojavilo, zapisano u manastiru Rajhenau, „viđenje” nekog monaha (kasnije pretočeno u stihove), u kojem se Karlo prikazuje u čistilištu gde trpi muke zbog svog razvratnog života.

Posle IX nastupili su X i XI vek, „najtamniji” sa tačke gledišta stvarnog života naroda Zapadne Evrope (feudalna rascepkanost, upadi Normana, Mađara, Arapa).

Anatolij P. Levandovski (1920—2008) poznati je sovjetski i ruski istoričar i pisac. Autor je nekoliko desetina naučnih i popularnih naučnih knjiga. Profesor univerziteta. Diplomirao je na Fakultetu istorije Moskovskog državnog univerziteta (Departman za istoriju srednjeg veka), a zatim se specijalizovao na doktorskim studijama kod mentora čuvenog medieviste P. Gracijanskijog.

Levandovski je tako ušao u krug „odabranih” studenata. Tema njegove specijalizacije bila je „Ajnhard i karolinška tradicija”. Svoju tezu u vidu knjige nije mogao da objavi pošto su se u to vreme teme poput ove smatrale nezanimljivim i irelevantnim. Onda se specijalizovao za istoriju Francuske, posebno za vreme carstva Karla Velikog, ali i Francuske revolucije. Pored obimnih naučnih radova, Levandovski je i autor popularnih biografskih knjiga o Marau, Dantonu i Robespjeru.

Uprkos obilju sovjetskih ideoloških klišea u njegovim knjigama, neki od ovih radova se preštampavaju i u postsovjetskoj eri.


***
UNOS: 210816
Šifra: