Godina izdanja: 1987
ISBN: 71 / 442
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor: Migel Otero Silva / Miguel Otero Silva
Prevod: Zagorka Lilić
Izdavač: Nolit, Beograd
Godina: 1987
Obim: 354 str.

Sadržaj knjige je prikazan na fotografijama.

Miguel Otero Silva je istaknuti venecuelanski pisac, a knjiga koja objedinjuje romane „Mrtve kuće“ (Casas muertas) i „Bušotina br. 1“ (Oficina N° 1) predstavlja jedno od najvažnijih dela latinoameričke književnosti 20. veka. Ova dva romana funkcionišu kao neraskidiva celina koja verno oslikava dramatičnu tranziciju Venecuele iz ruralnog, feudalnog društva u modernu naftnu silu.

Kratak pregled dva romana:
- Mrtve kuće (Casas muertas, 1955): Roman prati propadanje i lagano umiranje Ortiz, nekada bogatog i živog gradića u venecuelanskoj ravnici (Llanos).
- Bušotina br. 1 (Oficina N° 1, 1961): Ovaj roman predstavlja direktan nastavak i simboličko rađanje nove Venecuele.

Stil je direktan, novinarski precizan (autor je bio i poznati novinar), ali duboko emotivan i prožet poetskim opisima prirode i ljudske patnje.



Miguel Otero Silva (1908–1985) bio je jedan od najuticajnijih venecuelanskih intelektualaca 20. veka, poznat kao pisac, novinar, političar i društveni aktivista. Njegov život i književno stvaralaštvo bili su neraskidivo povezani sa burnom socio-političkom istorijom Venecuele.

Kao student građevinarstva, Otero Silva se pridružio radikalnom studentskom pokretu protiv surove vojne diktature Huana Visentea Gomeza. Zbog svojih marksističkih ubeđenja i učešća u protestima, zatvoren je 1929. godine, a potom više puta proterivan iz zemlje. Godinama je živeo u egzilu u Evropi i drugim delovima Latinske Amerike.

Godine 1943. osnovao je dnevni list El Nacional, koji je postao jedan od najvažnijih i najtiražnijih medija u Venecueli, poznat po promociji nacionalne kulture i književnosti. Pored ozbiljnog novinarstva, bio je izuzetan satiričar. Pod pseudonimima je pisao humorističke kolumne i pesme u kojima je ismevao političke moćnike i društvene anomalije.

Pored Mrtvih kuća i Bušotine br. 1, ističu se njegov prvenac Groznica (Fiebre, 1939) o studentskoj revoluciji, i Kada želim da plačem, ne plačem (Cuando quiero llorar no lloro, 1970). Njegov doprinos angažovanoj književnosti krunisan je Lenjinovom nagradom za mir 1979. godine.

Nakon pada diktature i uspostavljanja demokratije 1958. godine, trijumfalno se vratio u Venecuelu i izabran je za senatora u parlamentu. Do kraja života (preminuo je u Karakasu 1985. godine) ostao je kulturna ikona Venecuele, a njegova dela su i danas obavezna lektira u tamošnjim školama.