Godina izdanja: 1975
ISBN: PT
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor: Mihail Šolohov
Izdavač: Nolit, Beograd / Progres, Moskva
Godina: 1975
Obim: 383 + 370 + 407 + 507 str.

Ja bih hteo da moje knjige pomognu ljudima da postanu bolji, da im duša bude čistija, da pobuđuju ljubav prema ljudima, težnju da se aktivno bore za ideje humanizma i napretka čovečanstva. Ako sam u tome uspeo bar u nekoj meri, ja sam srećan. – Mihail Šolohov (iz govora za Nobelovu nagradu)

„Tihi Don“ (rus. Тихий Дон) je monumentalni kozački epski roman ruskog pisca Mihaila Šolohova, za koji je 1965. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost. Ovo remek-delo svetske književnosti detaljno prikazuje život, tradiciju i propast donskih Kozaka kroz turbulentne istorijske periode između 1912. i 1922. godine.

Vremenski radnja romana obuhvata Prvi svetski rat, Oktobarsku revoluciju 1917. i krvavi Ruski građanski rat. Radnja prati sudbinu Grigorija Melehova, tragičnog i slojevitog lika razapetog između dve žene (Aksinje i Natalije) i dve zaraćene ideološke strane (Crvenih i Belih). Roman se tradicionalno sastoji od četiri toma (objavljivanih u periodu od 1928. do 1940. godine), a kod nas se najčešće prodaje kao komplet od dve ili četiri knjige.



Mihail Aleksandrovič Šolohov (1905–1984) bio je jedan od najznačajnijih sovjetskih pisaca 20. veka. Njegov život i stvaralaštvo neraskidivo su povezani sa rekom Donom i kozačkim krajem, koji su mu poslužili kao večna književna inspiracija.

Rođen je u zaseoku Kružilinu blizu varošice Vjošenska. Zanimljivo je da, iako je ceo život posvetio kozačkoj kulturi, Šolohov zakonski nije bio Kozak – otac mu je bio trgovac i upravnik mlina, a majka seljanka iz kmetovske porodice. Već sa 15 godina aktivno učestvuje u revolucionarnim borbama i građanskom ratu na Donu na strani Crvene armije. Ovo surovo, autentično iskustvo direktno je oblikovalo njegov realizam u pisanju. Sa samo 21 godinom objavljuje prve priče pod nazivom „Donske pripovetke“, a ubrzo nakon toga započinje rad na svom remek-delu „Tihi Don“.

Šolohov je imao jedinstvenu i kompleksnu poziciju u Sovjetskom Savezu. Bio je deklarisani komunista, ali i jedan od retkih pisaca koji je smeo otvoreno da kritikuje greške režima. U svojim pismima Josifu Staljinu, otvoreno je pisao o brutalnosti lokalnih partijskih moćnika i gladi koja je pogodila seljake tokom kolektivizacije. Staljin ga je duboko poštovao, lično štitio od čistki Tajne policije (NKVD) i smatrao ga jednim od najvažnijih glasova sovjetske kulture.

Zbog činjenice da je bio izuzetno mlad (imao je samo 23 godine kada je počeo da objavljuje prve delove „Tihog Dona“), u književnim krugovima se pojavila sumnja da je roman plagijat. Pojavile su se teorije da je Šolohov pronašao i prisvojio rukopis ubijenog belogardijskog oficira Fjodora Krjukova. Ipak, kasnija tekstualna istraživanja i pronalaženje Šolohovljevih originalnih rukopisa dokazali su njegovo autentično autorstvo.

Pored romana „Tihi Don“, njegova najpoznatija dela su:
- „Uzorana ledina“ (ili Uzorana tlo) – dvotomni roman koji se bavi teškim periodom kolektivizacije sela.
- „Sudbina čoveka“ – potresna novela o vojniku Andreju Sokolovu, koja na dirljiv način prikazuje tragediju, gubitak i snagu ljudskog duha tokom Drugog svetskog rata.
- „Oni su se borili za otadžbinu“ – nedovršeni ratni roman o herojstvu sovjetskih vojnika.