ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1985
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Odlično očuvano.

Autor - osoba Jefremov, Ivan Antonovič
Naslov Na kraju Ekumene. Knj. 1–2 / Ivan Jefremov ; preveo sa ruskog Nikola Damnjanović ; [ilustracije Dragutin Nježić]
Jedinstveni naslov ǂНа ǂкраю ойкумены. srpski jezik
Vrsta građe roman
Ciljna grupa omladinski, iznad 14 godina (M)
Jezik srpski
Godina 1985
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Delta press : Prosveta, 1985
Fizički opis 127 str. ; 125 str. : ilustr. ; 21 cm
Drugi autori - osoba Damnjanović, Nikola (prevodilac)
Nježić, Dragutin (ilustrator)
Zbirka Klasična dela omladinske književnosti : KADOK
(Ppl.)
Napomene Prevod dela: На краю ойкумены / Еффемов Иван Антонович.

Na kraju ekumene (На краю Ойкумены) istorijsko-pustolovni je roman, odnosno istorijska povest sovjetskog pisca Ivana Antonoviča Jefremova. Napisana je sredinom četrdesetih godina, a prvi put objavljena 1949. godine. Kasnije je povezana sa povesti Putovanje Baurdžeda u dilogiju poznatu pod naslovom Veliki luk. Dve priče spajaju drevni Egipat, putovanja preko granica tada poznatog sveta i motiv dragocenog plavog kamena.
Radnja romana smeštena je približno u 11. i 10. vek pre nove ere. Glavni junak je Pandion, mladi grčki vajar koji napušta domovinu u potrazi za znanjem, lepotom i umetničkim savršenstvom. Posle boravka na Kritu i niza opasnih događaja dospeva na feničanski brod, a nakon brodoloma kod egipatske obale biva zarobljen i pretvoren u roba.
Pandion u Egiptu upoznaje veličinu jedne stare civilizacije, ali i njenu drugu stranu: despotizam, prinudni rad, strogu društvenu hijerarhiju i potčinjenost umetnika volji vlasti. Kao vajar, on odbija da svoje umeće stavi u službu gospodara i faraonske države, pa njegov sukob sa ropstvom postaje i borba za slobodu stvaranja.
Zajedno sa drugim zarobljenicima Pandion uspeva da se oslobodi. Među njegovim najbližim saputnicima nalaze se ljudi različitog porekla, među njima crni umetnik Kidogo i Etrurac Kavi. Da bi se vratio u Grčku, Pandion mora da pređe gotovo čitavu Afriku, od istočnih oblasti prema zapadnoj obali. Putovanje vodi junake kroz pustinje, savane, prašume i krajeve koji su za antičke narode predstavljali granicu ekumene – naseljenog i poznatog sveta.
Veliki prostor Afrike u romanu nije samo pozornica za pustolovine. Jefremov ga prikazuje kao svet razvijenih kultura, veština i znanja, suprotstavljajući se pojednostavljenim predstavama o izolovanosti drevnih naroda. Trgovački putevi, more i ljudska radoznalost povezuju Egipat, Grčku, Krit i afričke zemlje u neku vrstu prvobitne svetske zajednice.
Važan motiv romana jeste prijateljstvo među ljudima različitih rasa, jezika i kultura. Pandion, Kidogo i njihovi saputnici opstaju zahvaljujući uzajamnoj pomoći. Njihova zajednička borba pokazuje da su težnja ka slobodi, osećanje dostojanstva i potreba za stvaranjem univerzalne ljudske osobine. Slika „Velikog luka“, okeana koji povezuje zemlje i narode, postaje simbol bratstva i zajedničke borbe protiv ropstva i tiranije.
Roman istovremeno govori o nastanku umetničkog dela. Pandion traga za načinom da u kamenu izrazi lepotu živog ljudskog tela, ali tokom putovanja shvata da umetnost ne nastaje samo iz posmatranja spoljašnje lepote. Ona mora da obuhvati iskustvo patnje, prijateljstva, ljubavi, borbe i slobode. Njegovo sazrevanje umetnika neodvojivo je od sazrevanja čoveka.
Na kraju ekumene spaja istorijsku rekonstrukciju, pustolovni roman, priču o odrastanju i filozofsko razmišljanje o umetnosti i vlasti. Iako Jefremov koristi arheološka, etnografska i geografska znanja, on slobodno dopunjava nedovoljno poznate delove stare istorije. Zbog toga se delo ponekad određuje i kao istorijska proza sa elementima naučne fantastike.

Ivan Antonovič Jefremov rođen je 23. aprila 1908. godine u okolini Sankt Peterburga, a preminuo je 5. oktobra 1972. u Moskvi. Bio je sovjetski paleontolog, geolog, istraživač, pisac naučne fantastike i društveni mislilac. Smatra se jednim od najznačajnijih autora sovjetske fantastike i jednim od osnivača savremene tafonomije, nauke koja proučava nastanak fosilnih nalazišta i procese očuvanja ostataka živih organizama.
Detinjstvo mu je bilo obeleženo ratom, revolucijom i raspadom porodičnog života. Kao veoma mlad radio je različite poslove, plovio kao mornar i učestvovao u geološkim i paleontološkim ekspedicijama. Njegovo obrazovanje nije teklo uobičajenim putem, ali je zahvaljujući velikom znanju i istraživačkom radu izgradio ozbiljnu naučnu karijeru.
Od tridesetih godina radio je u Paleontološkom institutu u Moskvi. Doktorirao je biološke nauke 1941. godine, a najveći naučni doprinos dao je razvoju tafonomije. Njegova istraživanja pomogla su da se fosilna nalazišta ne posmatraju samo kao slučajne zbirke kostiju, već kao rezultat određenih geoloških i bioloških procesa.
Jefremov je učestvovao i rukovodio brojnim ekspedicijama. Posebno su značajna istraživanja u pustinji Gobi tokom druge polovine četrdesetih godina, gde su pronađeni brojni ostaci dinosaurusa i drugih praistorijskih životinja. Zbirke sa tih ekspedicija postale su važan deo fonda moskovskog Paleontološkog muzeja. Za naučnu monografiju Tafonomija i geološki letopis dobio je 1952. godine Staljinovu nagradu.
Književnošću je počeo ozbiljnije da se bavi tokom Drugog svetskog rata. U prvim pričama povezivao je naučna otkrića, udaljene predele, geološke zagonetke i ljudsku smelost. Njegova proza zasnivala se na uverenju da naučna fantastika ne treba samo da prikazuje tehnička čuda, već i da razmišlja o moralnom, društvenom i duhovnom razvoju čoveka.
Najveću slavu stekao je romanom Maglina Andromede, objavljenim 1957. godine. U njemu je prikazao daleku budućnost u kojoj je čovečanstvo prevazišlo ratove, društvenu nejednakost i oskudicu i povezalo se sa drugim razumnim civilizacijama u zajednicu Velikog prstena. Roman je snažno uticao na razvoj sovjetske naučne fantastike.
U romanu Čas Bika predstavio je suprotnu mogućnost: represivno, hijerarhijsko društvo zasnovano na strahu, nejednakosti i kontroli. Zbog političkih i društvenih aluzija knjiga je jedno vreme bila potiskivana iz javnosti. Roman Oštrica britve povezuje pustolovinu, psihologiju, filozofiju, istraživanje ljudske lepote i pitanja granica čovekovih sposobnosti.
Istorijskoj prozi pripadaju Na kraju ekumene, Putovanje Baurdžeda i poslednji roman Tais Atinjanka. U tim delima Jefremov je prikazivao susrete civilizacija, položaj umetnika, težnju ka slobodi i istorijsko nastajanje humanističkih ideala.
Njegova proza odlikuje se velikom erudicijom, živopisnim opisima prirode, interesovanjem za arheologiju i stare kulture, kao i težnjom da se nauka poveže sa etikom. Verovao je da napredak čovečanstva nije moguć samo usavršavanjem tehnologije, već zahteva razvoj odgovornosti, obrazovanja, telesne i duhovne lepote i poštovanja prema drugim ljudima.
Poznatija dela:
Na kraju ekumene
Putovanje Baurdžeda
Maglina Andromede
Čas Bika
Oštrica britve
Tais Atinjanka
Zvezdani brodovi
Srce zmije

Tags: Ivan Antonovič Jefremov, Na kraju ekumene, На краю Ойкумены, Pandion, stara Grčka, drevni Egipat, Afrika, istorijski roman, pustolovni roman, ropstvo, sloboda, umetnost, prijateljstvo, paleontologija, sovjetska naučna fantastika.

MG P55 (N)