ISBN: -
Godina izdanja: 1976
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Naslov: Zlato Crne Gore
Autor: Vladimir Sinjenko
Izdavač: Beograd : Prosveta ; Cetinje : Obod
Pismo: ćirilica
Br. strana: 324
Format: 20 cm
Povez: tvrdi

Unutrašnjost knjige (listovi, povez) je odlično očuvana: listovi su potpuno čisti i ravni, bez tragova pisanja i bez `magarećih ušiju`, kao novi su, i čvrsto su povezani međusobno i sa koricama; korice su kao na slikama, na njima ima tragova od pomernja po biblioteci. Za bibliofile: na belini naslovnog lista posveta i potpis autora!

Poznati ukrajinski pisac Vladimir Sinjenko je napisao ovaj roman na osnovu istorijskih činjenica i mnogih do sada nama nepoznatih ili delimično poznatih dokumenata, koje sadrže ruske arhive. Gotovo sve ličnosti u njemu su istorijske, a u centru zbivanja nalaze se ruski inženjer-istraživač i svetski putnik Jegor Kovaljevski i Petar Petrović Njegoš. Najveći deo radnje događa se u prvoj polovini XIX veka. U delu su obuhvaćeni komplikovani odnosi na Crnogorskom primorju (gde su se Austrija, Rusija, Engleska i Francuska borili za uticaj i prevlast), ali je u prvom planu život Crnogoraca, njihova borba protiv Turaka, Austrijanaca i Francuza, kao i njihove plodne i prisne veze sa Rusijom. Roman je krcat detaljima o životu Njegoša i njegove okoline, o stanju i prilikama u primorskim gradovima, osobito Kotoru, Splitu i Dubrovniku, o običajima, težnjama i svakidašnjici Crnogoraca. Kroz niz dugih i zanimljivih digresija, autor priča istoriju Crne Gore ođ najranijih dana, govori o narodima i vojskama koje su se smenjivale sa istorijske pozornice na ovom kutku Balkana i u tom sklopu posebno mesto, pored P.P. Njegoša, zauzimaju Crnojevići, Đerđ Kastriot-Skenderbeg i Petar I, vladika crnogorski.
Čudesno pisano i koloritno Sinjenko opisuje Crnogorce, zaljubljeno, mađa nenametljivo sugerirajući shvatanje da su oni svojevrsni Spartanci XIX veka, a kroz istu prizmu, iako uzgred, govori i o sunarodnicima Skender-II bega.
Siže romana je veoma zanimljiv. Slavni istraživač, oficir i inženjer J. Kovaljevski, koji je obišao niz zemalja Afrike, Azije i Evrope dolazi u Crnu Goru da ispita istinitost ozbiljne pretpostavke da na Zlatici, u Kučkoj nahiji, postoji ruda zlata, i pomogne tamošnjem narodu u pronalaženju, dobijanju i preradi rude. Posle mnogih peripetija, i pored svesrdne Njegoševe pomoći, Kovaljevski umesto zlata u metalu pronalazi nešto mnogo vrednije - zlato u duši Crnogoraca. Sa takvim otkrićem vratiće se u Rusiju i učiniti sve što je u njegovoj moći da se pomogne Crnoj Gori. U svojim naporima imaće podršku svojih prijatelja Tolstoja i Turgenjeva, Ševčenka i Bjeljinskog, Černiševskog i osobito Gogolja. Vraćajući se iz Crne Gore Kovaljevski je posetio Gogolja u Italiji i toj poseti posvećen je dobar deo knjige.
Druga, paralelna linija sižea, obuhvata ljubav Kovaljevskog s Kotorankom Lučijom, koja po svom romantičnom karakteru, po pritajenosti veze, po dramatici i snazi piščevog opisa ne ustupa ljubavi Andreja sa lepom Poljakinjom u Gogoljevom »Taras Buljbi«. Ima neke posebne draži u odnosima zavodljive Kotoranke i slavnog svetskog putnika i naučnika, prispelog sa dalekog Severa u zabiti kraj mediteranskog podneblja.
Sa čisto literarnog stanovišta roman je veoma dobar i interesantan. I pored istorijske doslednosti i strogosti u prezentiranju činjenica on nijednog momenta ne skreće u suvoparni istoricizam i sociologiziranje, već je u prvom planu iznet detalj, tj. splet detalja, čiji mozaik stvara uopštenu istorijsku sliku.

autogram