Godina izdanja: 2025
ISBN: 978-86-82750-11-6
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Humphreys, Chris C., 1956- = Hamfriz, Kris K., 1956-
Naslov Grad zvani Armagedon : Konstantinopolj 1453. / K. K. Hamfriz ; prevela Anastasja Stanišić
Jedinstveni naslov ǂA ǂPlace Called Armageddon. srpski jezik
Vrsta građe roman
Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik srpski
Godina 2025
Izdanje 1. izd.
Izdavanje i proizvodnja Kosjerić : Valkira izdavaštvo, 2025 (Kragujevac : Grafostil)
Fizički opis 445 str. : ilustr. ; 20 cm
Drugi autori - osoba Stanišić, Anastasja, 2000- (prevodilac)
(karton)
Napomene Prevod dela: A Place called Armageddon / C. C. Humphreys
Tiraž 1.000
Bibliografija: str. 454-455.

Konstantinopolj 1453.

„Velika i važna priča. Mnogo akcije, živopisnih likova i sudbinskih preokreta.“ – Sajmon Skerou

Mi dolazimo, Grče.
Penjemo se na tvoju najvišu kulu, po tim veličanstvenim zidinama. Ti bedemi štitili su te hiljadu godina. Odupirali su se svim našim napadima. Ispred njih, tamo gde su nekada bila tvoja polja i vinogradi, sada su rovovi i topovski položaji. Prazni, zasad. Očekuješ li da ih ispuni još jedna na neuspeh osuđena vojska islama, slična svim mučenicima koji su dolazili i propadali ovde?
Ne. Jer ovog puta smo drugačiji. Ima nas više, tačno. Ali nije samo to. Doneli smo nešto drugačije.
Zatvori oči. Čućeš nas pre nego što nas budeš ugledao. Uvek dolazimo sa sviralama. Mi smo narod koji voli galamu. Oni naoružani dolaze iza.

Konstantinopolj. Grad koji je srce prostranog Vizantijskog carstva već hiljadu godina. Grčki dragulj koji Turci priželjkuju. Godina je 1453. Imperija je svedena na ono što leži unutar gradskih oronulih zidina. Ipak, za jednog čoveka Konstantinopolj i dalje predstavlja mesto na kojem ga čeka sudbina. Mehmed II, koji je tek napunio dvadeset godina kada je postao sultan, dovodi sto hiljada vojnika, nadmašujući broj branilaca grada sa deset prema jedan, i najsmrtonosniju pretnju sa kojom se grad do sada sreo – najveći top na svetu. Ali grad je mnogo više od stenja u bedemu jer je sudbina Konstantinopolja neraskidiva od sudbine njegovih stanovnika. Poput Gregorine, plaćenika i prognanika koji se vraća u omraženo mesto koje je nekada voleo. Teonove, Gregorinog brata blizanca i izdajice. Sofijine, koju su volela oba brata. Lejline, mistične žene i asasina, koja će potražiti sudbinu u plamenovima...

Dva sveta. Dve kulture. Dva vladara sa velikim željama – Mehmetova neutoljiva težnja da zavredi slavu i sudbinu Osvajača i Konstantinova da spasi šta se spasiti može.

U srcu nekada moćnog Vizantijskog carstva, leži jedna Crvena Jabuka. Dok Turci priželjkuju da im najzad padne u ruke, a Grci polažu ono malo života što im je ostalo na zidine ne bi li zaštitili svoj grad, Konstantinopolj ponovo postaje simbol najveće moći i odrednica života svih koji ga okružuju.
No, u sukobu takvih razmera, svaka odluka može biti presudna. Junaci ovog romana, poput Lejle, čarobnice koja u Konstantinopolju vidi svoj spas, ili Gregora, plaćenika i izgnanika, koji u njemu vidi jedino svoju sramotnu i bolnu prošlost, nalaze se u srcu jedne od najvećih istorijskih bitaka i svakim svojim korakom, ma koliko sitnim, odrediće tok budućih vekova.
Ovo je priča o jednoj od najvećih borbi čovečanstva, borbi za veličanstveni Konstantinopolj, ali i priča o ljudima – o carevima, seljacima, misticima, vojnicima, izgnanicima i izdajnicima, i njihovim neizvesnim budućnostima u iščekivanju, ili pribojavanju, dana kada će Crvena Jabuka pasti.


„Hamfriz dikensovski govori o padu ovog veličanstvenog grada dok niti priče plete kroz sudbine vojnika, sultana, proroka i pripovedača. Uspelo mu je da na idealan način spoji dobro izgrađene likove sa uzbudljivim akcionim pasažima.“ – Buzz Magazine


Kris Hamfriz je britanski glumac, romanopisac i dramski pisac. Čitava porodica mu je glumačka. Rođen je u Torontu, do sedme godine živeo je u Los Anđelesu, a zatim u Velikoj Britaniji. Glumio je u mnogim filmovima i televizijskim serijama. Pod imenom K. K. Hamfriz objavio je nekoliko istorijskih romana i dela za mlade. Živi u Vankuveru sa ženom i sinom.

MG P38 (N)