Godina izdanja: 2019
ISBN: 978-86-6024-035-6
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Carrasco, Jesús, 1972- = Karasko, Hesus, 1972-
Naslov Zemlja koju gazimo / Hesus Karasko ; sa španskog prevela Vesna Stamenković
Jedinstveni naslov ǂLa ǂtierra que pisamos. srpski jezik
Vrsta građe roman ; odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik srpski
Godina 2019
Izdanje 1. izd.
Izdavanje i proizvodnja Smederevo : Heliks, 2019 (Novi Sad : Artprint media)
Fizički opis 217 str. ; 20 cm
Drugi autori - osoba Stamenković, Vesna, 1977- = Stamenković, Vesna, 1977-
(broš.)
Napomene Prevod dela: La tierra que pisamos / Jesús Carrasco
Autorova slika na koricama
Tiraž 1.000.
Beleška o piscu: str. 216
Beleška o prevodiocu: str. 217.

Hesus Karasko poznat je srpskoj čitalačkoj publici po svom debitantskom romanu Žega, koji je i evropska i ovdašnja publika prepoznala kao jedan od najboljih evropskih romana poslednje decenije. Njegov drugi roman pod nazivom „Zemlja koju gazimo“ objavljen je u okviru projekta Preko horizonta: međukulturni mozaik savremene evropske književnosti, izdavačke kuće Heliks. „Zemlja koju gazimo“ je prozna ispovest protagonistkinje Eve Holman, supruge nasilnog i dementnog pukovnika koji je učestvovao u genocidnom ratu u Španiji, početkom 20.veka, u kome su izgubili sina. Ovo nikako nije običan roman o majčinskoj patnji niti ispovest žene, već roman o veoma neobičnim okolnostima koje život može da donese. Neočekivan zaplet dešava se kada se u dvorište Holmanovih useli neobičan stranac, nemi beskućnik Leva. Živeći ispod velikog hrasta Leva bezmalo bez reči uspeva da otkrije Evinu ispovest koja je naratološki predočena u vidu monologa. Kako im je okupirao dvorište, stranac je postepeno i nehotice okupirao i njihove živote. Eva pronalazi vezu između stranca i smrti njenog sina i nesvesno počinje da prezire muža zbog učešća u strahotama rata. U ovom delu vladaju antagonizmi – Nebo i Zemlja, muški i ženski princip, razum i demencija, kajanje i praštanja nasuprot krivici i osveti. Karasko majstorski uspeva da i u ovom delu ogoli duše svojih junaka, da pred čitaocima otkrije sve mračne tajne njihove psihe i uspeva da čitaoca potpuno uvuče u mikrokosmos svojih likova. Za roman `Zemlja koju gazimo` Karasko je zasluženo dobio prestižnu Evropsku nagradu za književnost.

Početkom dvadesetog veka Španija biva pripojena najvećoj imperiji koju je Evropa ikada videla. Vojne glavešine odabrale su maleno selo u Estremaduri kao nagradu za oficire koji su predvodili okupaciju. Eva Holman, supruga jednog od njih, proživljava svoje pozne godine mirne savesti sve dok joj u posetu neočekivano ne dođe čovek koji je prvo zaposeo njeno imanje, a zatim i čitav njen život.
„Zemlja koju gazimo“ pripoveda o načinu na koji se ophodimo prema mestu na kom smo se rodili, ali i prema planeti na kojoj živimo – počev od surovog komercijalizma u rukama vlasti, do požrtvovanosti čoveka koji uzgaja useve u senci hrasta. Između te dve krajnosti rasplamsava se borba jedne žene da pronađe pravi smisao svog života. Sa istim bogatstvom i preciznošću sa kojima je napisao „Žegu“, Hesus Karasko u „Zemlji koju gazimo“ istražuje beskrajnu istrajnost ljudskog bića, zaslepljujuću saosećajnost kad drugo biće prestaje da bude stranac u našim očima i prirodu ljubavi veće od nas samih. Potresno štivo, knjiga koja će vas promeniti.
MG79