ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1965
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

ODLIČNA KNJIGA!
Opisuje životni put Rasinca i udbovca PANA ĐUKIĆA LIMARA

Tvrdi povez 186 strana
u odličnom stanju.

Šaljem kao preporučenu tiskovinu ili post expressom.
Lično preuzimanje na Novom Beogradu u 61 bloku.

ĐUKIĆ Obrada PANE — LIMAR
Rođen 8-VIII-1922 u Kopljuhu, Bosanski Petrovac, Bosna i Hercegovina. Radnik limar. Član KPJ od 1941. U NOB stupio 1941. Poginuo 30-V1-1952 u selu Veliko Trnjane. Za narodnog heroja proglašen 20-XII-1951.
IZ rodnog sela Kopljuha, kod Bosanskog Petrovca, otišao je odmah po završenoj osnovnoj školi. Limarski zanat je učio u Beo gradu i Kruševcu. Pripadao je naprednoj radničkoj omladini.
U Kruševcu ga je zatekao rat i okupacija zemlje. Pane je tada već bio poznat u redovima napredne radničke omladine kao jedan od najaktivnijih omladinaca skojevaca. Uskoro zatim napustio je Kruševac i otišao u Rasinski partizanski odred.
U odredu je prvo bio puškomitraljezac, zatim se nalazio na svim dužnostima od desetara do komandanta odreda. Već u prvim borbama istakao se kao jedan od najhrabrijih i najodanijih partizanskih boraca. Bio je vanredno snalažljiv u najtežim situacijama. Zahvaljujući tim osobinama bio je veoma popularan i omiljen ne samo među rasinskim partizanima, već i u narodu ovog dela Srbije u kome je i vojevao.
Godine 1943 Pane Đukić je postavljen za komandanta Rasinskog udarnog bataljona, zatim za zamenika komandanta Treće južnomoravske brigade, a u aprilu 1944 godine postao je komandant Šesnaeste srpske brigade. Na svim tim dužnostima bio je primer borca i rukovodioca.
Posle oslobođenja zemlje, na izborima za Ustavotvornu skupštinu kao jedan od najpopularnijih partizanskih rukovodilaca (u ovom delu Srbije) bio je izabran za saveznog narodnog poslanika Rasinskog sreza. Narod toga kraja birao ga je za svog poslanika i na drugim izborima 1950 godine.
U godinama neposredno posle oslobođenja bio je jedan od istaknutijih oficira Uprave državne bez-bednosti — uvek budan, neumoran i nepomirljiv u borbi protiv neprijatelja naroda.
Poginuo je vršeći predano svoju dužnost, juna 1952 godine, kod sela Trnjane, blizu Leskovca, na sektoru bugarsko-jugoslovenske granice. Bilo je to u vreme poremećenih odnosa Sovjetskog Saveza i istočnoevropskih zemalja sa Jugoslavijom. U Jugoslaviju su tada često iz tih zemalja ubacivani diverzanti i špijuni ... Jedne večeri na Pana su naišla dva naoružana bandita. Đukić je otvorio vatru. Ranio je jednog, ali je u tom sukobu i sam poginuo. U vreme pogibije imao je čin potpukovnika Jugoslovenske narodne armije.
(Zbornik narodnih heroja)