Godina : 1911 - 1920.
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Detaljno stanje: Vrlo dobro

Lot dokumenata divizijskog djenerala (generala) Zivka Stanisavljevica, izdatih u periodu od 1917-8. do 1940.
Tu su prepisi naredbi o pohvalama na Solunskom frontu, Podaci za ocenu za 1917. i 1918. godinu, objave za odsustva.
Dobar deo njih je potpisao tadasnji ministar vojske i mornarice, armijski djeneral Ljubomir Maric.
Djeneral Stanisavljevic je bio jedan od prvih nacelnika Obavestajne sluzbe vojske Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.
IZUZETNO RETKO!

име: Живко
презиме: Станисављевић
име оца: Милутин
место: Ваљево
општина: Ваљево
година рођења: 1883.
година смрти: 1973.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић



Станисављевић М. Живко, армијски генерал, професор и војни писац (Ваљево, 14. II 1883 – Београд, 7. I 1973).

Отац Милутин био је абаџија, а мајка Станија, домаћица.

Основну школу и шест разреда гимназије завршио у месту рођења. Нижу (1901) и ВШ ВА (1909), као и припрему за генералштабну струку (1912) и Школу гађања завршио је у Београду.

Војну службу започео је као пешадијски потпоручник и водник у V пешадијском пуку Краљ Милан у Ваљеву, а три године касније премештен је за водника у VIII пешадијски пук, а затим и у ППШ. По завршеној ВШ ВА радио је у Штабу Дунавске дивизијске области (1910-1911) и VII пешадијском пуку, а онда био приправник у ГШ.

У ратовима од октобра 1912. до 6. марта 1916. био је на служби у Оперативном одељењу ВК и командант батаљона. Потом се неко време ангажује као начелник Штаба I пешадијске бригаде Моравске дивизије. Од октобра 1916. до фебруара 1917. био је командант батаљона у XIV пешадијском пуку, са којим је учествовао у борбама на Црној Реци и Чукама и заузећу коте 1212, те заробљавању већег броја непријатељ- ских војника. Затим је неко време би помоћник начелника Штаба Тимочке дивизије и начелник Штаба Шумадијске дивизије која је, са још две француске дивизије, имала главну улогу у пробоју Солунског фронта.

После рата краће време бивао је начелник штабова Босанске, Дунавске и Вардарске дивизијске области. Након тога је шеф Настав- ног одсека Оперативног одељења ГШ, професор Ратне вештине на НШ ВА, војни изасланик у Будимпешти, професор Војне географије на ВШ ВА. Затим је командант Дравске пешадијске бригаде, в. д. коман- данта Вардарске дивизијске области, командант Осијечке дивизијске области, командант Моравске дивизијске области, помоћник командан- та V армијске области, други помоћник министра војске и морнарице.

Поред обављања редовних дужности био је плодан војни писац. Писао је чланке и расправе за многе листове, часописе и књиге, а неко време и уређивао војни часописа Ратник.

У Априлском рату 1941. био је командант Трупа приморске армијске области. Заробљен је и спроведен у Немачку у заробљеништво, где је сарађивао с антифашистичким организацијама заробљених југословенских официра. После рата вратио се у земљу.

У чин пуковника унапређен је 1. децембра 1920. године. За генералштабног бригадног генерала произведен је 1. децембра 1925, дивизијског генерала 31. децембра 1931. и армијског генерала 1937. године.

За заслуге у миру и рату одликован је орденима Карађорђеве звезде са мачевима IV реда, белог орла са мачевима V и IV реда, југословенске круне III и II реда и Златном медаљом за ревносну службу. Од страних одликовања добио је енглески орден Св. Ђорђа и Михаила, француски орден Легије части и француски крст.

Био је ожењен Видосавом, кћерком Соке и Николе Петровића, трговаца из Модриче у БиХ. Имали су кћи Надежду и синове Миливоја и Николу.

БИБЛИОГРАФИЈА: Упут за обуку пешадије за рат ( Београд 1909);
Церска битка 16-19. августа 1914 (Београд 1927);
Гоњење након Церске битке (Београд 1928);
Шумадијска дивизија при пробоју Солунског фронта (Београд, 1928);
Церска битка (Загреб, 1937)
Кумановска битка – разматрање и поуке ( Београд 1951)
Битољска операција 1912 (Београд 1952).

STANISAVLjEVIĆ M. ŽIVKO, arm.general (Valjevo, 20. I 1883 - Beograd, 7. I 1973)
Pitomac 32. kl. Niže i 17. kl. Više škole VA.
Završio generalštabnu pripremu 1912.

Na dužnostima:

od 1901 - 1904 vodnik u 5.pp;
od 10. X 1905 vodnik u 8.pp;
od 7. XI 1906 vodnik u Pešadijskoj podoficirskoj školi;
od 1909 u Štabu Dunavske div.obl;
od 1910 - 1911 kdir u 7.pp.
U ratovima 1912 - 1913: ordonans u Štabu VK i pomočnik kdt-a železničke stanice u Mladenovcu;
1913 kdt železničke stanice Solun u vremenu slanja korpusa u Skadar;
načelnik Štaba 1. brigade Moravske div; kdt l.bn/14.pp.
U ratu 1914 - 1918: od 1914 - 1916 u VK;
od X 1916 - 9. II 1917 kdt bn/14.pp;
9. II - 4. VII 1917 pomoćnik načelnika Štaba Timočke div;
od 4. VII 1917 -1 1919 načelnik Štaba Šumadiske div.
Posle rata: od 1 -16. IX 1919 načelnik Štaba Bosanske div.obl;
od 16. IX - 22. XI 1919 načelnik Štaba Dunavske div.obl;
od 22. XI 1919 načelnik Đeneralštaba Vrbaske div.obl; potvrđen na istoj dužnosti 4. V 1920;
od 24. XI 1921 šef Nastavnog odseka Operativnog od. Gl.generalštaba;
od 16. XII 1921 profesor `Ratne vešrine` (Grupa Evropskog rata 1914-1918) na Nižoj školi VA;
od 20. IX 1922 vojni izaslanik u Budimpešti;
od 23. XII 1924 načelnik Generalstaba IV arm.obl;
od 30. XII 1925 - 22. IV 1929 načelnik Obaveštajnog od. Gl.generalštaba;
od 30. III 1927 honorarni profesor iz `Vojne geografije` na Višoj školi VA, pored redovne dužnosti;
od 22. IV 1929 kdt Dravske peš.brg; od 16. IX 1930 v.d. kdt Vardarske div.obl;
od ll.V 1933 kdt Osječke div.obl.;
od 14. X 1935 kdt Moravske div.oblasti;
od 13. III 1936 pomoćnik kdt-a V arm.obl;
od 8. V 1936 II pomoćnik MVM;
od 27. XI 1937 - 13. XI 1940 kdt Primorske arm.obl.

Urednik Ratnika pored redovne dužnosti od 1 - XI 1922. U AR kdt Trupa primorske arm.obl. Odveden u zarobljeništvo. Posle rata vratio se u zemlju.
Unapređen u čin:

peš.pporučnik 1901;
poručnika 1905;
kapetana 1 kl. 1. I 1912;
ppukovnika 1. XII 1918;
pukovnika 1. XII 1920;
generalštabnog brg. generala 1. XII 1925;
div.generala 31. XII 1931;
arm.generala 1937.

Porodične prilike: otac Milutin, majka Stanija; od 1911 oženjen gđicom Vidosavom, kćerkom p. Nike Petrovića trgovca iz Modriče (Bosna); deca Milivoje, Nikola i Nadežda.
BIBL: Cerska bitka 16-19. avgust 1914. (1927); Šumadiska divizija pri proboju Solunskog fronta (Beograd 1928); Gonjenje nakon Cerske bitke (1928); Cerska bitka (Zagreb 1937); Kumanovska bitka - razmatranja i pouke (1961); Bitoljska operacija 1912 (1952).