Godina : 1931 - 1940.
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Detaljno stanje: Vrlo dobro

Posetnica sa svojerucno ispisanom cestitkom (na poledjini), prote Stevana Dimitrijevica.

Стеван М. Димитријевић (Алексинац, 10/22. јануар 1866 — Београд, 24. новембар 1953) био је српски свештеник и историчар.
Био је професор у Скопљу и Солуну, ректор Призренске богословије, затим редовни професор историје српске цркве на Богословском факултету Универзитета у Београду од 1920. до 1936. године. Био је први декан Богословског факултета. Такође, био је професор четворици патријарха: Варнаве, Гаврила Дожића, Германа и Павла.

Указом краља Грчке 1937. године проглашен је почасним доктором атинског Универзитета. На Коларцу у Београду 1936. године промовисан је у почасног доктора теологије и члана Историјског института Српске академије наука и уметности.

За време службовања у Скопљу, Солуну, и Призрену сакупио је преко 600 рукописних и штампаних књига Србуља и поклонио их Народној библиотеци у Београду. Главни радови су му из историографије српске цркве. Историјску грађу коју је сакупио по руским архивама и библиотекама и на Светој гори објавио је у Споменику Српске краљевске академије 1900, 1903, и 1922. године. За време просветног и научног рада у Скопљу није занемарио ни национални рад. Године 1904. под маском обнове манастира и цркава у Скопској Црној Гори формира прву српску чету у овој области да би заштитио народ од банди албанских качака и чета ВМРОа.[1]

Поклонио је имање за техничку школу у Алексинцу, која се од 2004. по њему зове Техничка школа „Прота Стеван Димитријевић“. Умро је у Београду 24. новембра 1953. године.