Godina : 1971 - 1980.
Detaljno stanje: Dobro
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

Napisana saljiva razglednica iz Budimpeste kolegi Danilu Grujicu iz NIP Mlado pokoljenje.

Борислав Радовић
Borislav Radovic
Датум рођења 10. март 1935.
Место рођења Београд
Краљевина Југославија
Датум смрти 26. април 2018. (83 год.)
Место смрти Београд
Србија
Активни период 1952—2018.

Борислав Радовић (Београд, 10. март 1935 — Београд, 26. април 2018) је био југословенски и српски песник, есејиста и преводилац.
Биографија
Борислав Радовић рођен је 10. марта 1935. у Београду, где је завршио студије опште књижевности са теоријом. Већи део радног века провео је као уредник у издавачкој делатности. Од 1952. када је као средњошколац почео облављивати стихове, бави се књижевношћу и преводилаштвом.
Борислав Радовић се сматра једним од најзначајнијих српских песника двадесетог века. Уз Јована Христића и Ивана В. Лалића, Радовић је најзначајнији песник културе код нас. Познат као језички перфекционист и истраживач стилских средстава, Радовић је ретко и нерадо објављивао своје танке збирке песама. У почетку схваћен као представник неосимболистичког стила, после десет година паузе појавио се са сасвим другачијим песама. Песме писане после 1971. представљају једну књигу коју је аутор до краја деведесетих полако допуњавао. Ове песме се одликују правилном синтаксом, одсуством песничких украса, и шкртошћу у изразу која никада не прелази у херметизам. У позадини сваке од тих песама налази се животно или литерарно искуство, које је дубоко промишљено и дато у јасно уобличеним стиховима. Радовић се клони апстракција тако да свака конкретна слика остаје то што је и управо таква плени читаоца. Последњих година је своје несвакидашње искуство писања, превођења и читања поезије поделио са читаоцима у виду неколико есејистичких књига.
Награде и признања

1957. Бранкова награда (за Поетичности)
1963. Октобарска награда (за превод Мореказа)
1967. Нолитова награда и Змајева награда (за Братство по несаници)
1983. Награда Бранко Миљковић (за Песме 1971 - 1972)
1984. Награда Жељезаре Сисак
1985. Награда Дисовог пролећа
1994. Круна деспота Стефана Лазаревића
1995. Награда Васко Попа
1996. Награда Ramonda Serbica
1998. Белодворска розета
1999. Награда Милош Н. Ђурић
2001. Награда Десанка Максимовић
2002. Жичка хрисовуља
2002. Награда Ђорђе Јовановић (за о Песницима и поезији)

Дела
Збирке песама

Поетичности, Београд 1956.
Остале поетичности, Београд 1959.
Маина, Нови Сад 1964.
Братство по несаници, Београд 1967.
Описи, гесла, Београд 1970.
Изабране песме, Београд 1979.
Песме 1971-1982, Београд 1983.
Изабране песме 1954-1984, Београд 1985.
Тридесет изабраних песама, Београд 1985.
Песме 1971-1991, Бања Лука 1991.
Песме, Београд 1994.
Песме, Београд 2002.
Четрдесет две изабране песме, Београд 2007.

Есеји

Рвање с анђелом и други записи, Београд 1996.
О песницима и о поезији, Бања Лука 2001.
Неке ствари, Београд 2001.
Читајући Вергилија, Бања Лука 2004.
Још о песницима и о поезији, Београд 2007.

Преводи

Морекази, Сен-Џона Перса, 1963.
Изабране песме Пола Елијара, 1971.
Париски сплин, Шарла Бодлера, 1975.
Луј Ламбер, Онореа де Балзака, 1999.

Извори

Биографска белешка из књиге Песме, Београд 2002.
Борислав Радовић - Песник - зборник радова, Краљево 2003.
Биографска белешка из књиге Још о песницима и о поезији, Београд 2007.
Радивоје Микић Метафоре и аналогије у Песнички поступак, Београд 1999. стр 113-142.
Тихомир Брајевић Превладавање реторике песништва, поговор Изабраним песмама, Београд 2005.
Никола Живановић Заводљивост општих места, Поља, септембар-октобар 2008.