Godina izdanja: 2024.
Format - 22x25 cm
Povez - Tvrd
Pismo - Ćirilica
Izdavač: Istorijski muzej Srbije
Autor: Vuk Dautović
EAN: 9788681590287
Objavljivanj monografije o srebrnini iz svojih kolekcija Istorijski muzej Srbije nastavlja s praksom publikovanja muzejskih predmeta kao vidom prezentacije i promocije pokretnih kulturnih dobara, ali i njihove zaštite. Dosadašnji način katalogiziranja podrazumevao je publikovanje predmeta iz jedne zbirke ili kolekcija unutar njih (kao što su pečati, oružje i vojna opra, kolekcije skulpture i ulja u Likovnoj zbirci, razglednice Beograda, fotografije Obrenovića ili Prvog svetskog rata), ali kada se radi o zbirkama koje su heterogene, kao što je slučaj sa Zbirkom realija i morijalnih predmeta i Zbirkom primenjene umetnosti, kriterijumi katalogizacije dobijaju drugačiji okvir, koji definišu predmeti izabrani po njihovoj tipologiji, funkciji, izradi ili poreklu.

Zbirka realija i morijalnih predmeta predstavlja jednu od najvrednijih, kako u materijalnom pogledu tako i u smislu njene kulturne vrednosti, u kojoj su svoje mesto našli različiti predmeti materijalne kulture koji su pripadali ličnostima od značaja za istoriju Srbije i srpskog naroda ili se odnose na određene istorijske događaje. Izrađeni od različitog, vrlo često skupocenog materijala i u raznim majstorskim radionicama, nastajali u različitim istorijskim periodima i kontekstima, oni su svedočanstvo ne samo statusa, ukusa i položaja njihovih vlasnika nego i širih društvenih procesa i obrazaca koji se iz njih mogu „iščitati&rdquo. Zato odabir predmeta od srebra, kao jednog od plenitih metala, kolekcioniranih u ove dve zbirke, nije bio slučajan. Naime, radi se o predmetima koji se odnose na ličnosti koje su svojim delovanj, na raznim poljima, obeležile srpsku istoriju 19. i 20. veka.

Deo tih predmeta, posebno onih koji se odnose na pripadnike dve novovekovne srpske dinastije Karađorđevića i Obrenovića, već je publikovan. Međutim, prvi put se sada predmeti stavljaju u određeni kontekst mesta, vrena i uslova nastanka, a pridružuju im se biografije koje za cilj imaju da pokažu njihov kapacitet da budu nosioci istorijskog pamćenja. Kao rezultat toga, zbog čega smo i smatrali da ima mesta za ovu uvodnu napomenu, proizašla su nova saznanja u atribuiranju samih predmeta, počevši od njihovih naziva, vlasnika, načina upotrebe, vrena i mesta nastanka, i majstora koji su ih izradili. To, ne umanjujući značaj i vrednost tih predmeta, naprotiv doprinosi njihovom bolj sagledavanju i interpretiranju i otklanja opasnost od „mitomanije&rdquo, izazvane nedostatkom preciznih podataka, i „idealizovanja&rdquo samih predmeta i njihovih vlasnika kroz razne konstrukte koje, u vrenu kada su pojedini predmeti kolekcionirani, nije bilo moguće ili je bilo teško pogvrditi/osporiti.

– Slađana Bojković, muzejski savetnik