Godina izdanja: 1992
ISBN: 86-7453-030-3 86-7543-028-0 86-7543-034-5 86-7543-044-2
Jezik: Srpski
Autor: Strani

JAKOB BURKHART

POVEST GRČKE KULTURE 1-4

Prevod - Olga Kostrešević

Izdavač - Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci

Godina - 1992

296 + 362 + 366 + 562 strana

20 cm

Edicija - Izabrana dela Jakoba Burkharta

ISBN - 86-7453-030-3 86-7543-028-0 86-7543-034-5 86-7543-044-2

Povez - Broširan

Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja



SADRŽAJ:
I TOM
Prethodna napomena
Uvod

GRCI I NJIHOV MIT

DRŽAVA I NACIJA
I. POLIS

II. POLIS U SVOM ISTORIJSKOM RAZVOJU
1. Kraljevstvo
2. Sparta
3. Potčinjeno stanovništvo drugih polisa
4. Ropstvo
5. Grčka aristokratija
6. Tiranija
7. Demokratija i njeno uobličenje u Atini
8. Demokratija izvan Atine
9. Vitalnost stanovništva gradova

III. OBJEKTIVNO RAZMATRANJE OBLIKÂ DRŽAVE

IV. JEDINSTVO GRČKE NACIJE
1. Uzajamna borba i snage nacionalnog ujedinjenja
2. Grci i varvari
3. Helenski patos

Dodaci


II TOM
Uvod

RELIGIJA I KULT
I. Metamorfoze
II. Grci i njihovi bogovi
III. Grčki kult heroja

DOZNAVANJE BUDUĆNOSTI
I. Doznavanje budućnosti

O UKUPNOM BILANSU ŽIVOTA GRKA
I. O ukupnom bilansu života Grka

Dodaci


III TOM
LIKOVNA UMETNOST
I. BUĐENJE UMETNOSTI

II. RODOVI UMETNOSTI
1. Skulptura
2. Slikarstvo
3. Arhitektura

III. FILOZOFI, POLITIČARI I UMETNOST

POEZIJA I MUZIKA
I. PRASTARO DOBA

II. POEZIJA U HEKSAMETRU
1. Homerov ep
2. Homer i Grci
3. Homerske himne
4. Ciklici, rapsodi i pozniji epičari
5. Aleksandrinski pripovedni spev
6. Bukolika Pozni ep
7. Didaktička poezija

III. MUZIKA

IV. POEZIJA IZVAN ČISTOG HEKSAMETRA
1. Opšte napomene
2. Elegija
3. Epigram
4. Jamb
5. Uopšteno o lirici - Eolska lirika
6. Horska lirika
7. Tragedija
8. Stara komedija
9. Srednja komedija
10. Novija komedija
11. Aleksandrinska komedija i lakrdija

O FILOZOFIJI, NAUCI I BESEDNIŠTVU
I. Podrške i smetnje
II. Raskid s mitom
III. Besedništvo
IV. Slobodna ličnost
V. Naučno istraživanje
VI. Povest i znanje o narodima


IV TOM
I. UVODNA REČ

II. HEROJSKI ČOVEK

III. KOLONIJALNI I AGONSKI ČOVEK

IV. ČOVEK PETOG STOLEĆA

V. ČOVEK ČETVRTOG STOLEĆA - DO ALEKSANDRA

VI. HELENISTIČKI ČOVEK


`Prihvatajući se da povest grčke kulture učinimo predmetom jednog akademskog kursa, unapred izjavljujemo da je taj kurs provera i da će to uvek ostati, te da će docent ovde stalno biti i ostati učenik i comilitione; ujedno, unapred skrećemo pažnju na to da on nije filolog, pa mu tu i tamo treba oprostiti poneku filološku omašku.

Našem kursu je, očigledno, srodan pre svega kurs o grčkim starinama i kurs o grčkoj povesti, te njegov zadatak treba sada razgraničiti od njihovog. `Starine`, kako ih je u našoj mladosti predstavio Bek (Böckh) u svom velikom kursu, započinjale su geografskim i istorijskim pregledima, potom su utvrđivale karakter naroda uopšte i, zatim, obrađivale pojedine uslove života: najpre, državu uopšte, prema njenim glavnim oblicima, zatim, izvestan broj posebno važnih država pojedinačno, s njihovim političkim, administrativnim i pravnim ustanovama i, najzad, međunarodnopravna povezivanja i hegemonije, ratovanje na kopnu i moru; potom, privatni život (meru, težinu, trgovinu, industriju, poljoprivredu, domaćinstvo sa ishranom, odevanjem i stanovanjem, brak, porodicu, ropstvo, vaspitanje, sahranu, kultove mrtvih), dalje, religiju, kult i svetkovine, a od umetnosti koje su, inače, prepuštane posebnoj povesti umetnosti: gimnastiku, orhestiku i muziku; na kraju je dat pregled nauka koje su negovali Grci. Sve je to bilo obrađeno antikvarski tj. sa određenim, podjednako sprovodljivim stepenom objektivne potpunosti i sadržajnosti za svaki uslov života ponaosob kao stručno delo za buduće specijalno znanje; ono je bilo i sada je neophodno filolozima, a i može ga saopštiti samo filolog i stručni antikvar, već i zato što će samo on moći da rukuje relativnom ekonomijom te građe.

Nije nam poznato koliko taj kurs još postoji kao akademski. Možda je potisnut priručnicima, među kojima su još na samom vrhu tri toma K. F. Hermana (Hermann) i Vaksmutova (Wachsmuth) Nauka o helenskoj antici. Šta spada u priručnik, a teško da još može biti predmet nekog kursa, sasvim jasno će pokazati uvid u sadržaj Hermanovih privatnih starina; tu nalazimo sve same stvari koje se, pod određenim okolnostima, moraju znati i čija je obrada u tim povezanoj nauci od najveće vrednosti. U naš kontekst spadaju samo malobrojni paragrafi iz toga, i to u sasvim drugoj vezi. Od celog tog materijala potrebno nam je samo ono što sasvim posebno pomaže dokazivanju grčkog shvatanja života.

Ali zašto ne predajemo,,grčku povest`, i to bitno političku povest, obradujući zajedno s tom, samo u ekskursima, opšta stanja i snage? Ako ostavimo po strani to što su se za grčku povest pobrinuli postepeno nastali odlični prikazi, nama bi pripovedanje događaja i njihovo kritičko razmatranje oduzelo najviše vremena onda kad jedno jedino ispitivanje tačnosti pojedinih spoljnih činjenica iziskuje knjigu formata osmine tabaka. Takođe,,,događaji` su ono što se najpre može naučiti pomoću knjiga; a mi moramo da postavimo gledišta za te dogadaje. Dakle, ako za nešto više od šezdeset časova treba saopštiti ono što je najdostojnije poznavanja iz grčke antike, i to takođe za nefilologe, teško da se može primeniti neki drugi postupak a ne kulturno povesni.

Naš zadatak, takav kako ga mi shvatamo, jeste: dati povest grčkog načina mišljenja i pogledâ i težiti saznanju živih snaga, graditeljskih i razornih, koje su dejstvovale u grčkom životu. Ne pripovedajući, ali svakako povesno, i to u prvom redu utoliko ukoliko njihova povest čini deo univerzalne povesti, moramo posmatrati one bitne osobenosti Grka koje su drukčije nego kod starog Orijenta i kod ondašnjih nacija, a ipak, predstavljaju veliki prelaz ka obema stranama. Ka tome, ka povesti grčkog duha, mora se usmeriti celokupno proučavanje. Ono što je pojedinačno, osobito takozvani događaj, tu sme doći do izražaja samo u svedočenju o onom opštem, a ne zarad sebe samog; jer ono činjenično, što mi tražimo, jesu oni načini mišljenja koji su i činjenice. A izvori će, kad ih razmotrimo u tom pogledu, govoriti sasvim drukčije nego kod pukog traganja za antikvarskom naučnom gradom.`



Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Jacob Burckhardt Griechische Kulturgeschichte