ISBN: Ostalo
Godina izdanja: .
Jezik: Srpski
Autor: Strani

lepo očuvano

retko

Kristifor


Kristifor Kolumbo - Dnevnik sa plovidbe
Predgovor Milan Ristovic

Educa, Novi Sad, 1994.
Meki povez, 144 strane.
IZUZETNO RETKO IZDANJE!

Кристифор Колумбо (итал. Cristoforo Colombo, шп. Cristóbal Colón, порт. Cristóvão Colombo; Ђенова, 30. октобар 1451 — Ваљадолид, 20. мај 1506) био је трговац и морепловац из Ђенове који је постао први конкистадор Новог света. Као предузимљиви трговац, тражио је путеве који би му омогућили приступ драгоценим металима и луксузној роби. Од 1492. до 1504. имао је четири путовања у Нови свет, где су његови људи од трговаца и морнара, преко ноћи постали освајачи и колонисти. Прибавили су Шпанији огромну и богату област са друге стране океана и обележили границе царства које је било скоро два пута веће од Европе.[1]
Порекло и лик проналазача
Дијего Колумбо, Колумбов син

Историчари највећим делом сматрају да је рођен у Републици Ђенови, у делу данашње Италије, мада постоје разна нагађања о његовом родном месту. Неки сматрају да је каталонског, галицијског или португалског порекла. Према ДНК тестирањима из 2024 године, Колубо је био сефардски Јеврејин.[2] Отац му је био Доменико Колумбо, ткач и трговац, припадник средње класе, а мајка Сузана Фонтанароса. Део документоване историје о његовом животу креће од 1476. године, када је стигао на португалску обалу као жртва бродолома у поморској борби. Године 1479, или 1480. родио му се син Дијего Колумбо.[3]
Ернандо Колумбо, Колумбов син

Колумба савременици описују у три црте: тајанствен, поносан и уверен да је оруђе Божанства. И дела фра Бартоломеа де Лас Касаса пружају неке значајне црте његовог лика. Говори нам да је био: „Високог тела, вишег од просечног; лица дугог и моћног, нос орловски, очи плаве, белог тена који је ишао ка упаљено црвеној, брада и коса, када је био момак, плави, али су му због раног рада брзо постали седи“. Лас Касас такође бележи да је био „духовит и весео, добар говорник, и како каже званична португалска историја, елоквентан и успешан у својим пословима. Имао је изглед поштоване особе велике моћи и ауторитета, и достојне сваке наклоности“. Свештеник тврди да је Колумбо био крајње марљив према божанској части, да је поштовао све најстроже постове, исповедао се и причешћивао. Брзо је научио да чита и пише, а био је експерт за латински језик.

Фелипа Монис Перестрело, племкиња из Португалије, била му је супруга. Њен отац, први гувернер острва Порто Санто, недалеко од Мадере, оставио је по смрти одређене нацрте о путовању преко Атлантског океана у које се Колумбо предано удубио. И у Лисабону, као и на Мадери, где је живео извесно време, обузела га је грозница за поморским открићима, која се ширила из Португалије. Касније, у манастиру Ла Рабида ослушкивао је разговоре искусних помораца о знацима и о самој земљи коју су угледали западно од Ирске. На неким мапама су чак била уцртана и острва која су лежала далеко на западу у неиспитаном океану.
Кристифор Колумбо - гусар

Између своје двадесете и двадесет пете године, због великог ривалства и ратова међу суседима, Колумбо је постао гусар. У то време, гусарење је била легална форма рата. Један град или држава су дозвољавали борбу против непријатеља, али при томе је морало да се држи одређених правила и морао је бити остварен договор између нападача и жртве. Колумба многи нису могли да замисле као гусара, већ су га оптуживали да је варалица, а он би се у ситуацијама опасним по живот, обратио Католичким краљевима, подсећајући их на своје поморске подвиге. Године 1501. изјавио је:

Од ране младости одох на море да пловим, и то наставих до данас… И већ је прошло четрдесет година откако то чиним. Свуда куда се данас плови, све сам то прошао.

Он је човек чији је боравак у Португалији од 1476. до 1485. био одлучујући за пловидбу по Атлантику. Савршено је познавао Медитеран и комерцијалну руту између Иберијског полуострва и Италије. На Медитерану је испекао занат. Између 1470. и 1473. је пронађено пет докумената који су припадали Колумбу. У њима пише о својим дуговима према италијанским трговцима, потписивању тестамента свог пријатеља и продаји куће у корист своје жене. Захваљујући овим подацима, јасна су нам сва Колумбова кретања.
Измишљене земље и места у Колумбовом пројекту

Колумбо је са сигурношћу у новој земљи локализовао нове библијске пределе, земље из маште, села и људе окружене митовима и легендама. Говорио је о Магичним краљевима и њиховом путу у Витлејем, скривеном потомству Амазонки из Антике и планинама злата краља Соломона. Да би се разумело овакво Колумбово размишљање, потребно га је сагледати из два различита угла.

Први говори о средњовековном човеку са маштом и веровањима, док га други представља као апостола Новог света. Колумбо је за себе изјавио да је грешник коме се догодило чудо, и Бог му је дао интелигенцију да може да плови, иде из Шпаније у Индију, прелазећи океане на западу. Овим уверењем, он се поистовећује са филозофима, астролозима, мудрацима и теолозима и гради свој свет из маште.

Највише су га забрињавале Амазонке из Индија, жене ратнице које су живеле на острву организованом као женска република. Радиле су све мушке послове, а са мушкарцима се састајале само због потомства. Колумбо је био уверен да су биле повезане са Амазонкама из Антике и желео је то да докаже.

Открио је острво Хиспањолу и руднике злата и разуверио народ о постојању чудовишта и змајева на тим просторима, јер он на њих није наишао. Говорио је о Соломону и пронашао место за краљевину Сибе.

Средњовековни писци су доста писали о Земаљском рају. Мислили су да се налази на нејасном и непознатом Истоку, између високих планина, да из његовог извора избија вода из које настају четири велике реке. По повратку из Индија, Колумбо потврђује да је Земаљски рај на истоку, јер је то мирно место на коме га није задесила ниједна олуја.

На свом првом путовању, одредио је тачку или линију океана која му је била граница, а на свом трећем путовању из 1498. године је рекао да земља није округла како је описују, већ да је у облику крушке, и да постоји једна „брадавица” која је најближа небу и на којој се налази Земаљски рај.

Године 1490, је мислио да је близу те „брадавице”. Пловио је кроз заливе и околне обале, и једно од тих места је назвао Вртови. У Земаљском рају је постојао извор слатке и слане воде, који га је фасцинирао јер се никада пре није сусрео са нечим сличним.
Догађаји који су претходили експедицији

Великој Колумбовој експедицији су претходили догађаји који су непосредно утицали на њу. То је Колумбов договор са Католичким краљевима и уговор из Санта Феа, који је склопио са секретаром у њихово име.
Договор са Католичким краљевима

Пред сам почетак 1492. године, Колумба је изједала помисао да због оклевања Католичких краљева и кашњења, неко други може преузети његов тријумф. Одлучио је да напусти Кастиљу и потражи другу земљу и друге владаре. Зауставио се у конвенту Ла Рибалда. Фра Хуан Перес, који је био краљичин благајник и исповедник, отворио му је врата. После дугог разговора, одлучио је да напише писмо краљици Изабели и задржи Колумба у манастиру док не добије одговор.

У последњем тромесечју 1490. године и пред сам крај рата за ослобођење Гранаде, наређено му је да се обуче пристојно, купи коња и појави се пред њеним Височанством. У јануару 1492. расправљано је о његовом пројекту. Окупили су се утицајни људи. Било је неслагања и много различитих мишљења. Опет су му рекли да „оде у добри час“. Није се много удаљио од Гранаде, када га је стигао официр са двора, рекавши да је добио наређење да му каже да се врати.

Велику заслугу у томе имао је Луис де Сантанхел, који је чак и позајмио две хиљаде петсто ескудоса фонду Круне како би се исплатила флота. У свом делу „Књига о предсказањима“ из 1502. Колумбо каже: „Сви они који су знали за мој подухват, са смехом су га негирали и оспоравали“.
Уговор из Санта Феа
Главни чланак: Уговор из Санта Феа

Уговор из Санта Феа је био најбитнији писани акт у историји открића Америке. Написали су га арагонски секретар Хуан де Колома, у име Краљева, и фра Хуан Перец, заступник Колумба. Неки научници сматрају да је овај уговор био само чин краљевске милости.

Круна се обавезала да ће наградити Колумба на следећи начин:

Именован је Адмиралом Океанског мора и изједначен са врховним Адмиралом Кастиље. Овај положај је био наследан.
Добио је звање вицекраља и гувернера свих простора које буде открио.
Добиће десети део целокупне добити.