ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2006
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Oreol ili omča za Ratka Mladića - Ljiljana Bulatović

2006 godina BEOGRAD

VRLO DOBRO Ocuvana , ima dosta podvlacenje teksta hemijskom olovkom

Neofarmis 2006 206 strana + faksimili

Ратко Младић (Божановићи, код Калиновика, 12. март 1942) српски је генерал. Младић је био командант Главног штаба Војске Републике Српске (1992—1995) и један од српских вођа током распада Југославије. За вријеме ратних сукоба у Хрватској и Босни и Херцеговини, командовао је низом кључних војних операција.

Младић је прво распоређен у 3. армијску област 27. септембра 1965, у гарнизон у Скопљу, гдје је са чином потпоручника командовао водом 89. пјешадијског пука. Чин потпуковника добија 25. децембра 1980. у Одјељењу за оперативну наставу у команди гарнизона Скопље. Затим је постављен на положај команданта 39. пјешадијске бригаде у Штипу.

Младић се 1991. налазио на дужности помоћника команданта 52. (приштинског) корпуса на Косову и Метохији. Убрзо након његовог именовања, дошло је до озбиљног погоршања ситуације у Хрватској и борбених дејстава, која су вођена између хрватских паравојних снага и дијела ЈНА, па је крајем јуна премјештен у Книн као командант 9. корпуса ЈНА. На дужност начелника Главног штаба Војске Републике Српске постављен је у мају 1992 и на тој дужности је остао до децембра 1996. године.

Хашки трибунал је подигао оптужницу против Младића 1995. године. Његово хапшење и изручење било је један од услова отпочињања преговора за приступање Србије Европској унији; за информације које могу допринијети његовом хапшењу понуђена је награда од 1 до 10 милиона евра. Младић је ухапшен у Србији 26. маја 2011 а Хашком трибуналу је изручен 31. маја исте године. У неколико градова Србије и Српске су одржани протести против хапшења. Суђење је почело 16. маја 2012. године по 11 тачака оптужнице, укључујући и за масакр у Сребреници. Првостепеном пресудом од 22. новембра 2017. осуђен је на доживотан затвор, што је потврдило судско вијећа Механизма 8. јуна 2021. године.

На дан Светог Саве, 27. јануара 2025. је на друштвеној мрежи X настала објава корисника који се представљао као Ратко Младић, у којој он подржава студенте и протесте у Србији. Младићев главни бранилац Дан Иветић је за Вечерње новости категорички демантовао да је ту објаву написао генерал Младић, и негирао је било какве његове везе са тим налогом.[1]

Биографија
Младост и образовање
Ратко Младић је рођен 12. марта 1942.[2] (по неким изворима 1943) у селу Божановићи код Калиновика, које се у то вријеме налазило у Независној Држави Хрватској, коју су створиле окупационе власти на територији Краљевине Југославије. Ратков отац, Неђо Младић (1909—1945), био је командант партизанског одреда и погинуо је у борби са усташама[3] 1945. године. Мајка Стана (1919—2003, дјевојачко Лаловић), сама је подизала кћерку Милицу (1940, удату Аврам) и синове Ратка и Миливоја (1944—2001).

Пред само његово рођење, Раткови родитељи су обољели од тифуса, а и сам Ратко био је тешко болестан. Преживио је захваљујући италијанским војницима. Након основне школе, Младић се сели у Београд, гдје завршава Војноиндустријску школу у Земуну. У Југословенску народну армију ступа путем конкурса на Војну академију дана 20. октобра 1961. године. Савезу комуниста Југославије придружио се 12. фебруара 1964. године. У активну војну службу ступа 27. септембра 1965, када је потписао војну заклетву.[2]

Војна каријера
Младић је распоређен у 3. армијску област 27. септембра 1965, у гарнизон у Скопљу, гдје је са чином потпоручника командовао водом 89. пјешадијског пука. Дипломирао на тромјесечном курсу обавјештајног и извиђачког рада и на курсу грчког језика 1967, након чега стиче чин поручника. Постаје командант извиђачког вода 1968. Чин капетана стиче 1970. године. У чин капетана прве класе произведен је 27. новембра 1974. и постављен је на дужност помоћника команданта за позадину 87. самосталне пјешадијске батерије. На Командно-штабну академију Копнене војске ЈНА кренуо је 1976, гдје је дипломирао курс комбинованог оружја.[4] Са чином мајора одлази на службу у 3. армијску област 1977, у гарнизон у Куманову, гдје постаје командант 1. пјешадијског батаљона 89. пјешадијске бригаде.[5]

Чин потпуковника добија 25. децембра 1980. у Одјељењу за оперативну наставу у команди гарнизона Скопље. Затим је постављен на положај команданта 39. пјешадијске бригаде у Штипу. Након неког времена, поново служи у гарнизонима у Скопљу и у Охриду. Након што му је 18. августа 1986. додијељен чин пуковника, постављен је на положај команданта 39. пјешадијска бригаде 26. пјешадијске дивизије у Штипу. У септембру исте године упућен је на једногодишњу обуку у КШШ ОЦ ВВШ КОВ ЈНА. Младић је 31. јануара 1989. постављен за помоћника начелника Одјељења за наставне послове у 3. армијској области. У гарнизон у Приштини пребачен је 25. јануара 1991.[4] на дужност помоћника команданта за позадину 53. корпуса.[5]

Распад Југославије
Рат у Хрватској
Младић се 1991. налазио на дужности помоћника команданта Приштинског корпуса на Косову и Метохији. Убрзо након његовог именовања, дошло је до озбиљног погоршања ситуације у Хрватској и борбених дејстава, која су се водила између хрватских паравојних снага и дијела ЈНА, па је крајем јуна премјештен у Книн као командант 9. корпуса ЈНА.[4]

Љиљана Булатовић Медић у књизи о генералу Младићу пише, прије него што су нове униформе и ознаке јасно подијелиле нове стране, Младић је прелазио линију фронта у цивилном одијелу, користећи документа хрватског официра, често са Славком Лисицом.[6]

Младић, к’о Младић! Стално у покрету и неустрашив. Хладнокрван и сталожен по обичају. Једанпут смо били испред усташких положаја на Прокљанском језеру. Он каже: ’Лијо, имаш ли гаће да се купамо!’ Није ми било до купања, већ до јела, а Младић бућ у воду, па час на леђа, час плива другим стилом. Престани са пливањем, вичем Младићу, преко су усташе, могу да нас виде и гађају… Када се Младић добро искупао и обукао, домаћин је спремио рибу. Посматрао сам Младића и мислио да у својој каријери нисам срео храбријег официра. И касније сам се уверио да је тај човек ’оперисан’ од страха. Молио сам га доцније да се чува, јер ако се ми чувамо и Бог ће нас чувати…

— Славко Лисица о Младићу[6]

Према процјени америчког војног историчара Дејвида Исбија, прије него што је Младић именован за команданта, 9. корпус ЈНА вршио је миротворне дјелатности, не улазећи у непосредни сукоб са мјесним Хрватима и Србима. Након Младићевог доласка на чело корпуса, корпусне јединице су почеле све више учествовати у одбијању хрватских напада, а затим су постепено прешле у непосредну офанзиву. Важне операције под Младићевим руководством су биле заузимање села Кијево 26. августа и Масленичког моста 11. септембра, које су Хрвати држали под својом контролом.[7] Ратку Младићу је ванредно додијељен чин генерал-мајора 4. октобра 1991. године. Истовремено, постао је први официр ЈНА који је постао генерал послије Другог свјетског рата, а да није прошао посебне прегледе.[8]

( u 2 sobi ,nezard ,ormar)