Godina izdanja: 2007
ISBN: 978-86-7268-048-5
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Izdavač: Naš dom (Beograd)
Pismo: Ćirilica
Broj strana: 381
Povez: Tvrd
Visina: 25 cm
Stanje: NOVA

Dušan T. Bataković (Beograd, 23. aprila 1957 — Beograd, 27. jun 2017) bio je srpski istoričar i diplomata.[1] Bataković je bio direktor Balkanološkog instituta SANU i ambasador SRJ, SCG i Srbije u Grčkoj, Kanadi i Francuskoj.

Studije istorije završio je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1982, gde je i magistrirao 1988. Doktorske studije (1991 — 1996) završio je na Sorboni u Parizu (Université de Paris - Sorbonne, Paris IV) gde je u januaru 1997. doktorirao (summa cum laude) s tezom: Francuska i stvaranje parlamentarne demokratije u Srbiji 1830 — 1914. (La France et la formation de la démocratie parlementaire en Serbie 1830-1914).

U Istorijskom institutu radio je od 1983. do 1992, kada prelazi u Balkanološki institut SANU. Član uredništva Književne reči (1985—1989), Zadužbine (1990—1994) i Književnih novina (1991—1998). Član Upravnog odbora Srpske književne zadruge, i član Predsedništva SKZ (1996—1999). Od aprila 1998. na Filozofskom fakultetu u Beogradu predaje Uvod u istorijske studije i Opštu istoriju novog veka. Posle mandata ambasadora u Grčkoj (2001—2005), Bataković je u julu 2005. imenovan za savetnika predsednika Srbije, a u oktobru iste godine izabran za direktora Balkanološkog instituta SANU, glavnog urednika godišnjaka Balcanica i posebnih izdanja Instituta. U septembru 2008. izabran je izabran i za predsednika srpskog komiteta Međunarodne asocijacije za proučavanje jugoistočne Evrope (AIESEE). Član Državnog pregovaračkog tima o budućem statusu Kosova i Metohije od novembra 2005 do jula 2007. Bataković je u julu 2007, ukazom predsednika Srbije, imenovan za ambasadora Srbije u Kanadi, a u januaru 2009. za ambasadora Srbije u Francuskoj. Šef delegacije Srbije pri Međunarodnom sudu pravde u Hagu (2009—2011).

Uz seriju predavanja na više evropskih i američkih univerziteta, Bataković je, u okviru Fondacije za evropsku istoriju i civilizaciju (La Fondation pour une histoire de la civilisation européenne), sa sedištem u Parizu, bio predstavnik Balkana u žiriju za Evropsku nagradu iz istorije (1995—2000).

Bataković je objavio i priredio veći broj knjiga (monografija, zbornika članaka, memoara i građe) i preko stotinu naučnih radova. Njegova istraživanja posvećena su srpsko-albanskim odnosima, proučavanju uticaja religije i ideologije na balkanske i južnoslovenske nacionalizme, evropskim okvirima srpske istorije, francusko-srpskim odnosima, kao i uticaju komunizma na razvoj Srbije. Njegova sinteza o prošlosti jugoslovenskog prostora (La Yougoslavie : nations, religions, idéologies) u spisku je literature na osnovnim i postdiplomskim studijama na francuskim univerzitetima, kao i na frankofonskim univerzitetima u Švajcarskoj, Belgiji i Kanadi. Nova istorija srpskog naroda, (Beograd, 2000), koju je Bataković priredio i napisao uz saradnju još trojice srpskih istoričara, prevedena je najpre na korejski jezik 2000. g. u Seulu, a na francuski 2005. (Histoire du peuple serbe). Priredio je za štampu Memoare armijskog generala Pante Draškića i Dnevnik iz balkanskih ratova srpskog poslanika u Petrogradu, Dimitrija Popovića.

Uz monografije na francuskom jeziku (Kosovo. La spirale de la haine; Kosovo. Un conflit sans fin?), u međunarodnoj literaturi su redovno citirane i njegove monografije na engleskom jeziku: The Kosovo Chronicles kao i istorija bosansko-hercegovačkih Srba (The Serbs of Bosnia and Herzegovina. History and Politics).

Autor dokumentarne televizijske serije Crveno doba, istorijskog serijala u pet nastavaka, Bataković je, uz saradnju mlađih istoričara, kroz brojna svedočenja žrtava i njihovih potomaka, obradio fenomen crvenog terora, komunističkih zločina u Srbiji i Crnoj Gori (1944—1947).[2]

Od marta 2009. do decembra 2012. godine bio je ambasador Republike Srbije u Francuskoj. Sa pozicije ambasadora u Francuskoj, dao je veliki doprinos poboljšanju srpsko-francuskih odnosa.[3]

Godine 2010. Bataković je izabran za člana Svetske akademije umetnosti i nauke World Academy of Art and Science (WAAS).[4]

U februaru 2013. godine Bataković je ponovo izabran za direktora Balkanološkog instituta SANU.[4]

Preminuo je 27. juna 2017. godine u Beogradu.

{KTJ30.31}