Godina izdanja: 1989
ISBN: 86-7403-023-8
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

TOMISLAV PAJIĆ

PRINUDNI RAD I OTPOR U LOGORIMA BORSKOG RUDNIKA 1941-1944

Izdavač - Institut za savremenu istoriju, Beograd

Godina - 1989

392 strana

21 cm

Edicija - Biblioteka Stradanja i otpori

ISBN - 86-7403-023-8

Povez - Tvrd

Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja



SADRŽAJ:
Predgovor
Uvod
Uspostavljanje nemačke vojne uprave 1941. godine i njena uloga u sprovođenju prinudnog rada
Obnavljanje rada privrednih preduzeća u istočnoj Srbiji i mobilizacija radne snage 1941. godine
Teškoće vojne uprave u organizovanju proizvodnje i angažovanja nove radne snage
Uvođenje obaveznog rada i osnivanje radnih i kaznenih logora
Uticaj NOP-a na stanje u privredi i na sprovođenju obaveznog rada
“Totalna mobilizacija” za obavezni rad i angažovanje inostranih radnika i ratnih zarobljenika 1943.
Pojačane idejne i političke akcije NOP-a u radničkim sredinama i napori okupatora za njihovo sprečavanje
Radni uslovi i životne prilike u logorima 1944. godine
Kriza prinudnog rada i pad proizvodnje “od naročitog značaja”
Uticaj kolaboracije na stanje prinudnog rada i na političke prilike u Borskom i Timočkom basenu, početkom 1944. godine
Završne vojne operacije za oslobođenje istočne Srbije, obustavljanje proizvodnje i otpuštanje radnika
Evakuacija prinudnih radnika iz istočne Srbije, zločini okupatora pri povlačenju, odgovornost i krivice za zločine i sprovođenje prinudnog rada

DOKUMENTA
1. Naredba predsednika srpske vlade Milana Nedića o uvođenju obaveznog rada
2. Pismo Uprave rudnika bakra Bor Krajskomandanturi u Zaječaru u kome traži da se obustavi vrbovanje radnika za rad u Nemačkoj
3. Pismo ing. Novaka o nedostatku radne snage
4. Naredba Milana Nedića o uvođenju prinudnog rada
5. Generalni građevinski nalog za izgradnju rudnika bakra i topionice Bor A. D.
6. Pismo Krebsa direktoru Štalu o teškoćama u obezbeđivanju radne snage
7. Izvod iz izveštaja štapskog lekara Feldkomandanture u Smederevu o sanitetskim i higijenskim prilikama u Kostolačkom logoru
8. Mozerovo pismo direktoru Ulmeru o snagama za obezbeđenje u rudniku Kostolac i njihovom pojačanju
9. Pisma Organizacije TOT nemačkom Ministarstvu inostranih poslova o potrebi angažovanja 10 000 mađarskih Jevreja za radove u istočnoj Srbiji
10. Bergmanov referat za ministra inostranih poslova po pitanju traženja 10 000 mađarskih Jevreja za rad u Boru
11. Naredba Franca Nojhauzena o »totalnoj mobilizaciji za obavezni rad
12. Objava Uprave borskog rudnika svim servisima i odeljenjima o blagovremenom prijavljivanju odbeglih radnika
13. Pismo ministra unutrašnjih poslova Nedićeve vlade Francu Nojhauzenu o upućivanju na obavezni rad iz pojedinih okruga u Srbiji
14. Pismo ministra unutrašnjih poslova Srbije generalnom opunomoćeniku za privredu u Srbiji o uzrocima bežanja radnika sa obaveznog rada i merama koje treba preduzeti da se to onemogući dosije dr Miloja Koče
16. Fotokopija izveštaja delegata Ministarstva unutrašnjih poslova Miloja Koče o prilivu radništva u avgustu i septembru 1943. godine
17. Sporazum britanske vojne misije i četničke komande u istočnoj Srbiji o zajedničkim dejstvima u Borskom rudarskom basenu
18. Nalog generalnog opunomoćenika za privredu u Srbiji ministru unutrašnjih poslova da se poveća broj radnika iz niškog okruga
19. Akt referenta radne službe GBW iz Bora Krajskomandanturi u Leskovcu kojim traži pomoć i intervenciju radi upućivanja preostalih radnika u Bor
20. Nalog generalnog opunomoćenika za privredu u Srbiji ministru unutranšjih poslova da se poveća broj radnika iz okruga Jagodina
21. Nalog višeg savetnika Vojne uprave da se planirani kontingent radne snage poveća za 25%
22. Originalni dokument na nemačkom jeziku čuva se u Arhivu Vojnoistorijskog instituta u Beogradu
23. Instrukcija četničkog štaba Timočkog korpusa komandantima brigada o delovanju među radnicima na prinudnom radu
24. Naredba zaječarske krajskomandanture I/857 sreskim načelstvima i opštinskim upravama o merama za sprečavanje bekstva sa rada radnih obveznika iz Bora
25. Izvod iz mesečnih izveštaja rudnika uglja “Srpski Balkan” i “Vrška čuka” za mart 1943 jun 1944. o opštem stanju i raspoloženju radnika
26. IAZA OB VI 1/11
27. Izveštaj o stanju radne snage u Boru za mesec april 1944. godine
28. Akt vojnog zapovednika komande Jugoistoka kojim traži od mesne feldkomandanture u Smederevu da preduzme najoštrije mere kako bi se obezbedila neophodna radna snaga za firmu “Sartid”
29. IAZA OB XLII 6/9
30. Izveštaj Riša šefu vojne uprave Kajzeru o angažovanju radne snage Organizacije TOT u rudnicima uglja
31. Predlog inženjera Hasta glavnom opunomoćeniku za rudnike metalne rude Jugoistok za obustavu rada u Borskom rudniku i napuštanje Bora
32. Službena objava o obustavljanju proizvodnje u Borskom rudniku
33. Prepis dokumenta iz dosijea Komisije za utvrđivanje ratnih zločina okupatora i njihovih pomagača
Registar ličnih imena


`U knjizi „Prinudni rad i otpor u logorima Borskog rudnika 1941-1944` opisana je prisilna eksploatacija radnika, seoskog i ostalog stanovništva iz raznih krajeva Jugoslavije, kao i interniraca i ratnih zarobljenika iz drugih evropskih zemalja, koju je nemački okupator sprovodio za vreme drugog svetskog rata u rudnicima istočne Srbije, na izgradnji homoljske pruge i u mnogobrojnim logorima od Bora do Kostolca. Bila je to realizacija šireg plana “Novog poretka` na okupiranoj teritoriji, koji je pored vojnih i ekonomskih, imao i političke ciljeve. Prinudnim radom, prema ovom planu, trebalo je obezbediti što više bakra i drugih sirovina za nemačku ratnu industriju, a istovremeno je to bio način da se ljudstvo iz ustaničkih krajeva, naročito omladina, prikupi i drži pod neposrednom kontrolom okupatora, kako bi se u zemlji uspostavio red i mir.

Na zahtev Nemaca, prinudni rad uvela je Nedićeva kvislinška vlada, “da bi se zemlja vratila disciplinovanom radu i omladina izbavila od komunističkog uticaja`. Ali, praćen terorom i diskriminacijom na nacionalnoj, rasnoj i klasnoj osnovi, prinudni rad se ovde pretvorio u bezobzirnu eksploataciju i radao je različite oblike otpora, koji su ubrzo prerasli u najširi sukob sa okupatorom i njegovim saradnicima.

Zbog tog otpora okupator nije ostvario planirane ciljeve, naročito političke, a prinudni rad koji je on sprovodio surovim merama i terorom, ispoljio se u svemu kao ratni zločin, pa je tako i predstavljen u ovoj knjizi.`



Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Milan Aćimović Živko Avramovski Milan Borković Slobodan Bosiljčić Cibor Tanasije Dinić Gebel Herman Gering Ivan Đina Gligorijević Venceslav Glišić Adolf Hitler Ljubo Jovanović Miloje Koča Hans Krebs Milovan Marković Saša Marković Dragoljub Draža Mihailović Rudolf Miler Miloš Nedeljkovikć Vilmoš Nađ Nađlakonji Milan Nedić Franc Nojhauzen Novak Nowwak Dragoslav Pavelić Dragoljub Petrović Mikloš Radnoli Rajzer Džasper Rutam Mikloš Sigetvari Vasilije Simić Sparkuhle Ferdinand Šmolka Albert Šper Speer Gabor Tolnai