ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1967
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

K087
organizovanju ogromne pomoći za alžirski narod.[1]

Svoje najveće putovanje po Africi Pečar je započeo 1959. godine. Tada se susreo sa najznačajnijim vođama afričkog oslobođenja kao što su: Patris Lumumba, Kvame Nkrumah, Holden Roberto, Leopold Sedar Sengor, Džulijus Njerere, Hejstings Kamuzu Banda i drugi.[1]

Godine 1964. Pečar je na Filozofskom fakultetu odbranio disertaciju „Istorija oslobodilačke borbe naroda Alžira”, a ovu je disertaciju kasnije pretvorio u monografiju „Alžir do nezavisnosti”. Knjige „Afrika” iz 1964. godine i „Afrička kretanja” iz 1965. godine predstavljale su dotad najkomletniji uvid u period afričke dekolonizacije, koji su istraživači zainteresovani za Afriku u Jugoslaviji koristili i decenijama kasnije.[1]

Zdravko Pečar i Muzej afričke umetnosti

Zdravko Pečar sa fotoaparatom u Abu Simbelu
Posle decenija provedenih u Africi, 1977. godine Zdravko Pečar i Veda Zagorac približili su se jugoslovenskom vrhu, koji je podržao njihov novi projekat - Muzej afričke umetnosti. Ipak, njih dvoje nisu prisustvovali samom otvaranju Muzeja, već su za tu priliku poslali iz Gane pismo koje je javno i svečano pročitano prisutnima.

Ideja o osnivanju muzeja, prema kazivanju Zdravka Pečara, dobila je prve obrise u razmišljanjima Vede Zagorac. „Ona je težila formiranju reprezentativne zbirke koja bi bila grupisana na jednom mestu i prikazana u celini.” Sam Zdravko Pečar je o sakupljanju predmeta rekao:

Uvek opredeljen za otvoren, jasan, pomalo beskompromisan i bez zadnjih misli, razgovor, sa afričkim prijateljima dobro sam se razumevao. Sada da kažem nešto i o širem poreklu stotina ovih predmeta koje smo Veda i ja dvadeset i više godina tako strpljivo i zdušno prikupljali, bilo zajednički, bilo pojedinačno. Svaki od njih je prošao kroz naše ruke i posle velikih diskusija sa vlasnikom ili malijskim preprodavcem - đulom konačno dospeo i do glavnog grada Jugoslavije - Beograda. A Beograd je za Titova života našao u Africi najpouzdanije i najbrojnije prijatelje i partnere u pokretu nesvrstanih i zato je sa zadovoljstvom pohranio ove lepe predmete, od kojih bi mnogi propali da su ostali na vlažnom tlu svog pšorekla. I još nešto želim da naglasim. Svi predmeti naše zbirke izišli su iz Afrike sa dozvolama i pismenim odobrenjima nezavisnih vlada u nezavisnim državama. Verovatno zato naš muzej i ima u Africi status `najpovlaštenijeg prijatelja`, sa svim atributima privilegija koje uz to idu.[2]

Zdravko Pečar je 1988. godine izabran za počasnog člana Udruženja jugoslovenskih afrikanista, a Muzeju afričke umetnosti je ostavio i svoju arhivu.