ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2008
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

IST 10
06405) SPOMENICA ZEMUNSKE GIMNAZIJE 1858 - 2008 , grupa autora, Zemnunska gimnazija 2008 ,
Vek i po Zemunske gimnazije

Osnovana kao treća gimnazija u Srbiji, posle onih u Sremskim Кarlovcima i Novom Sadu, pola veka nakon otvaranja Velike škole u Beogradu. – Izrađena je monografija „Spomenica Zemunske gimnazije 1858–2008” u kojoj su, uz istorijski osvrt na vekovnu tradiciju i spisak đaka, sabrani autorski tekstovi nekadašnjih učenika ove škole.

Zemunska gimnazija, jedna od najstarijih obrazovnih ustanova u Srbiji, simbol prestonice i kulturni spomenik, ove jeseni proslavlja vek i po postojanja i rada. Jubilej će od sutra do kraja meseca biti obeležen izložbom likovnih radova i fotografija, sportskim susretima i muzičkim večerima, a centralna manifestacija zakazana je za 13. oktobar u pozorištu „Madlenijanum”.

Povodom 150. godišnjice izrađena je monografija „Spomenica Zemunske gimnazije 1858–2008” u kojoj su, uz istorijski osvrt na vekovnu tradiciju i spisak đaka, sabrani autorski tekstovi nekadašnjih učenika ove škole.

– Naslovi „Hram znanja”, Davida Albaharija, „Stara dama”, Vesne Libek, i „Zemunska gimnazija jedan od slučajeva u životu”, Dušana Ivanića, našli su mesto u ovoj knjizi, a ona će biti uručena svima koji su pomogli njeno stvaranje – kaže Slavica Janković, urednica monografije.

Ova škola osnovana je kao treća gimnazija u Srbiji, posle onih u Sremskim Кarlovcima i Novom Sadu, pola veka nakon otvaranja Velike škole u Beogradu. U vreme kada je Zemun pripadao Austrougarskoj monarhiji, daleke 1858. godine otvorena je dvorazredna Realna škola u zgradi iz 1786. godine. Učenici su bili deca zanatlija, trgovaca i činovnika, a zvanični jezik škole bio je nemački. Razvoj ove kuće znanja počeo je deceniju kasnije – od Male realke, kako se zvala, do osamdesetih godina 19. veka preko Velike realke iz koje je prerasla u Realnu gimnaziju. Prvi ispit zrelosti posle osmog razreda održan je školske 1900/1901. godine, a zanimljivo je „uputstvo o prisustvu ženskinja k polaganju ispita zrelosti” iz tog vremena.

Na početku prošlog veka škola je već bila u novom zdanju od sedam učionica i 11 kabineta, koje je podignuto 1879. godine, na obodu Zemunskog parka, gde i danas čini deo školske zgrade.

Ovom školom su osim nebrojenih učenika protutnjale i vojske oba svetska rata, posle čega je Realna stala u red beogradskih kao Zemunska gimnazija u kojoj su otvorena dva smera: društveno-jezički i prirodno-matematički. Nju sada pohađa oko 1.400 učenika kojima predaje oko 80 profesora. Najstariji profesor, stogodišnji Milan Besarabić, doajen srpske skulpture koji i danas živi u Novom Beogradu, predavao je likovnu kulturu u ovoj gimnaziji od 1951. do 1957. i bio profesor kasnije poznatim karikaturistima među kojima je i Predrag Кoraksić Кoraks.

– Jedan od Besarabićevih učenika često je pričao kako je pravo čudo što iz Zemunske gimnazije nije izašao veći broj likovnih umetnika, jer je profesor najveće talente vodio u školsko potkrovlje, improvizovani atelje, gde su radili „večernji akt”. Gledati golo žensko telo tih ranih pedesetih godina 20. veka za gimnazijalce je bilo gotovo nezamislivo. To što su svi postali karikaturisti a ne slikari posledica je činjenice da su više gledali model nego usavršavali slikarstvo – piše Branko Najhold u „Spomenici Zemunske gimnazije”.

Gotovo od osnivanja do danas ova ustanova je obeležje grada, baš u njoj su otvoreni prvi bioskop i aeroklub, a od 1911. godine osnivanjem „Đačke čitaonice” izrasla je u kulturni centar Zemuna. Godinu dana posle osnivanja čitaonice učenici su držali predavanja o mladim pesnicima, kao što je u to doba bio Milan Rakić, onda je na tom mestu osnovan prosvetni klub „Branko Radičević”, pa biblioteka sa čitaonicom i fondom od 27.000 knjiga u kojoj se decenijama održava književno-retorička tribina, koja je ugostila oko sto eminentnih pisaca, profesora univerziteta, književnih kritičara. Oni su u posebnoj povesnici koju ova ustanova čuva upisali svoje utiske.

–Čast mi je da u ovu povesnicu Zemunske gimnazije upišem svoje ime – zabeležio je Matija Bećković, poznati pesnik, dok je rečenicu – „Posle jedne lepe, uzbudljive večeri u ovoj staroj, mudroj kući” – potpisao Duško Кovačević, dramski pisac.
tvrd povez, format 22,5 x 24 cm , zaštitni omot, ilustrovano, ćirilica, V + 376 strana ,