ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2001 / 03.
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Svet otkrića: Pripovest o čovekovoj potrazi za spoznajom sveta i sebe samog

Svet stvaranja: Istorija junaka mašte

Svet traganja: Istorija čovekovih neprestanih težnji da razume svoj svet



Beograd 2001. / 2002. / 2003. Mek povez, XVI+ 815 + XVI + 765 + 317 strana.
Napomena: u prvoj knjizi trilogije ( Svet otkrića), na predlistu posveta; ako se to izuzme, knjige su odlično očuvane.
J8





SVET OTKRIĆA
Zbog čega je svet takav kakav jeste, koji su to stavovi, dogme, izumi, otkrića, koje su istine ili zablude učinile da on za nas poprimi upravo ovakav oblik, i da ga upravo na ovakav način opažamo i shvatamo, pitanja su na koja Borstinova knjiga pokušava najpre da nas navede, a zatim i da nam ponudi odgovore. Uz živopisnu pozadinu koju čine biografije istraživača iz različitih epoha, upoznajemo se ne samo sa velikim i važnim otkrićima, već i sa tim kako je do njih došlo. Baratajući ogromnom istorijskom građom koja obuhvata vekove i kontinente, autor nas zavodljivim pripovedanjem uvlači u tok priče koja nam donosi sagu o hrabrima i drskima, željnim novih saznanja i novih teritorija ističući u prvi plan vanvremensku ljudsku težnju koja se sastoji u traganju za novim i saznavanju nepoznatog.



SVET STVARANJA
Drugi tom čuvene trilogije istaknutog američkog istoričara. Prvi tom Svet otkrića Geopoetika je objavila 2001. godine.
U pripovesti punoj biografskih detalja vidimo Dantea, Čosera, Rablea, Servantesa, Šekspira i druge velike stvaraoce predstavljene u kontekstu vlastitog doba. Bokaču je kuga ponudila izazov da ispriča stotinu priča koje do danas nisu zaboravljene. Bruneleski je stvorio elegantnu kupolu katedrale u Firenci da bi spasao svoj grad od sramote koju bi mu doneo nezavršeni spomenik. Mikelanđelov angažman u Sikstinskoj kapeli ishod je namere njegovih takmaca da jednog neiskusnog umetnika diskredituju dajući mu nemoguć zadatak.
Velike stvaraoce nije obeshrabrivala prepreka - slepilo Miltona, oštećeni vid Preskota, Parkmana, Džojsa, gluvoća Betovena, astma Prusta, dosada života bankarskog činovnika Eliota, ograničenost društvene uloge žene Virdžiniju Vulf. Ova poznata imena postaju živi junaci imaginacije u Borstinovoj priči o njihovom naporu da svet stvore iznova: u Rableovim apsurdima, iluzijama Don Kihota, Gibonovoj viziji propasti imperije, Balzakovim pričama o ljubavi i novcu, Dikensovim o borbi i pobedi. Vidimo kako slikarstvo na zapadu iz zanatske tradicije prelazi u Đotove intuicije, Leonardove vizije protkane naukom, Moneove lične trenutke i Pikasove okrutne vizije. Muzika, nekada oblast gregorijanskih korala, postaje Hajdnov sekularni svet koji treba da se dopadne vladaocu, a onda postaje predstava namenjena javnosti kod Mocarta i Betovena i opera koja oblikuje nacionalnu svest kod Verdija i Vagnera.
Svet stvaranja je epska istorija o neumornom ljudskom duhu.


SVET TRAGANJA
Tokom čitave istorije, od Sokratovog vremena pa do našeg modernog doba, ljudski rod traga za odgovorima na suštinska životna pitanja ko smo mi i zašto smo ovde.
U svojim prethodnim bestselerima Svet otkrića i Svet stvaranja Danijel Dž. Borstin nam je najpre na veličanstven način ispričao kako je čovečanstvo otkrivalo stvaran svet oko sebe, da bi potom napisao pohvalu ljudskim dostignućima ostvarenim u umetnostima. U ovoj knjizi bavi se velikim istorijskim ličnostima koje su pokušale da otkriju smisao i svrhu našeg postojanja.
Borstin smatra da je zapadna kultura iskusila tri velike epopeje traganja. Najpre je to bio herojski put proroka i filozofa – ljudi poput Mojsija, Jova ili Sokrata, Platona i Aristotela, kao i pripadnika zajednica nastalih u okviru rane crkve, univerziteta i protestantske reformacije – koji su spasenje ili istinu pokušali da pronađu oslanjajući se na Boga na nebu ili na razum u sebi.
Potom je usledilo doba traganja u okrilju zajednice, u čemu su učestvovali Tukidid, Tomas Mor, Makijaveli, Volter... koji su se bavili našom civilizacijom i težili ostvarenju liberalnog duha.
Naposletku, nastupilo je doba društvenih nauka, kada se činilo da čovekom upravljaju sile istorije. Pred nama su privlačne priče o izuzetnim ljudima, kao što su Marks, Špengler, Tojnbi, Karlajl, Emerson, Malro, Bergson i Ajnštajn.
Moć tih velikih mislilaca ogleda se u tome što oni i dalje imaju šta da nam kažu, ne toliko zbog odgovora koje mogu da nam ponude koliko zbog načina na koji su postavljali pitanja koja nas neprestano opsedaju ili nam golicaju maštu.
U ovom delu, koje je impresivan vrhunac njegove monumentalne trilogije, Danijel Dž. Borstin nam još jednom pokazuje svoju sposobnost da iznese izazovne ideje, dopunjene pronicljivim prikazima portreta velikih pisaca i mislilaca. U tome mu nema ravnog.





Danijel Dž. Borstin (1914-2004), istaknuti američki istoričar, radio je u Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu, od 1975. do 1987, kao upravnik Nacionalnog muzeja američke istorije, Smitsonijan, a dvadeset pet godina predavao je istoriju na Univerzitetu u Čikagu. Izuzetan stvaralac i čovek ogromnog obrazovanja, bavio se istorijom, sociologijom, politikom i pravom. Njegova plodna karijera pisca trajala je preko pedeset godina i za to vreme napisao je dvadesetak knjiga koje su prevedene na isto toliko jezika i prodavane u milionskim tiražima širom sveta.
Neki od naslova iz ovog bogatog opusa su: Tajanstvena nauka prava, Genij američke politike, Amerika i predstave o Evropi, Demokratija i njena nezadovoljstva, Skrivena istorija, Izgubljeni svet Tomasa Džefersona, kao i trilogija Svet otkrića, Svet traganja i Svet stvaranja, koju je Geopoetika objavila u prevodu na srpski jezik.

Njegovo najpoznatije delo je trotomno izdanje Amerikanci. Za prvi tom, Kolonijalno iskustvo, dobio je Bankroftovu nagradu, za drugi tom, Državotvorno iskustvo, Parkmanovu, a za treći tom, Demokratsko iskustvo, Pulicerovu nagradu.
Jedan je od samo nekoliko ljudi koji su za svoje delo dobili ove tri najuglednije nagrade, pored velikog broja drugih nagrada i priznanja.
Bio je poznat po sposobnosti da vešto povezuje različite žanrove i istorijske teme, ogromnu količinu istorijskih podataka i zanimljive priče, i to izuzetnim jezičkim bogatstvom koje nedostaje mnogim profesionalnim istoričarima. Često je isticao da se istorija uvek može i pisati i čitati kao lepa književnost i to je potvrdio svojim knjigama.