Godina izdanja: 2022
ISBN: 978-86-515-2044-3
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Vendel, Herman, 1884-1936 = Wendel, Hermann, 1884-1936
Naslov Habzburzi i južnoslovensko pitanje / Herman Vendel ; [prevela sa nemačkog Brankica Jovanović]
Jedinstveni naslov ǂDie ǂHabsburger und die Südslawenfrage. srpski jezik
Vrsta građe stručna monografija
Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.)
Jezik srpski
Godina 2022
Izdanje 1. izd.
Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Prometej ; Beograd : Radio-televizija Srbije, 2022 (Novi Sad : Prometej)
Fizički opis 161 str. ; 22 cm
Drugi autori - osoba Jovanović, Brankica (prevodilac)
Jovanović, Brankica (prevodilac)
Bekić, Tomislav, 1935-2008 (autor dodatnog teksta)
Bekić, Tomislav, 1935-2008 (autor dodatnog teksta)
Bubalo, Đorđe, 1969- (autor dodatnog teksta)
Bubalo, Đorđe, 1969- (autor dodatnog teksta)
Zbirka ǂEdicija ǂSrbija 1914-1918 / Prometej, Novi Sad ; ǂkolo ǂ9, [ǂknj. ǂ6]
Sadržaj Sadrži i dva članka: Gospodin Mandel. Falsifikator ; O atentatu u Sarajevu.
(karton)
Napomene Prevod dela: Die Habsburger und die Südslawenfrage / Hermann Wendel
Na oba spojna lista ilustr.
Autorova slika na koricama
Slika F. Jozefa na koricama
Tiraž 500
Beleške: str. 107-139
Str. 141-157: Herman Vendel i njegova posrednička uloga između nas i Nemaca / Tomislav Bekić
Str. 159-161: Beleška o autoru / Đorđe Bubalo
Napomene i bibliografske reference uz tekst
Predmetne odrednice Habzburška monarhija -- Istorija -- Južnoslovensko pitanje

Ovaj spis sadrži ekspertizu koja je 11. i 12. maja 1923. podneta Parlamentarnoj komisiji nemačkog Rajhstaga za istraživanje uzroka rata.
Razlog što se ova ekspertiza ovde pojavljuje kao poseban spis, i to skoro na desetogodišnjicu Bertholdovog ultimatuma, je taj što predstavlja zaokruženu celinu; on se sadržajno ograničava na odnos Austro-Ugarske prema Srbiji i vremenski doseže do 28. jula 1914, datuma izbijanja „Trećeg balkanskog rata”. U stranicama koje slede neće biti govora o tome kako se on potom proširio na sve strane sveta, ali one zbog toga ne aboliraju nijedan imperijalizam.
Ali, upravo se u tako ograničenom isečku predistorije svetskog požara može ući u trag unutrašnjoj logici samo ukoliko se događajima ne pristupa odbranaški, što je uobičajilo u objašnjenjima krivice za rat, već ukoliko se oni sagledavaju istorijski na osnovu njihovih razloga i njihove pozadine. Moto razmatranja bila nam je Hegelove misao: „Ko svet posmatra razumom, i vidi ga kao razuman.”
I ako svi mi naučimo da celom svetu pristupamo razumom, tada će i procvetati nežni cvetak na ruševinama Evrope – nada da će konačno razum opet ovladati njenim pokretačkim silama.
Frankfurt, oko Uskrsa 1924. Herman Vendel

Herman Vendel
Rođen je kao sin pruskog činovnika. Nakon završene gimnazije u rodnom gradu, studirao je istoriju i filozofiju na univerzitetu u Minhenu. Kao student je postao član književnog-kulturnog saveza „Mladi Alzas” (Das jüngste Elsaß), podržavao je radnički pokret i bio zagovornik francusko-nemačkog pomirenja. Postao je urednik socijalističkih listova „Folkštime” (Volksstimme), u Čamnicu, kao i „Lajpciger folkscajtung” (Leipziger Volkszeitung). Godine 1905. je postao član Socijaldemokratske partije Nemačke. U periodu između 1910. i 1918. je bio član gradskog veća u Frankfurtu na Majni i sa 27 godina postao poslanik Socijaldemokratske partije u skupštini u Rajhstagu. Mada je u skupštini bio najmlađi poslanik, tokom Prvog svetskog rata osudio je postupke okupatorske uprave u Srbiji.
Bio je jedan od najznačajnijih posrednika Južnih Slovena, a posebno Srba u Nemačkoj. Tokom Balkanskih ratova je boravio kao ratni dopisnik u Beogradu. Godine 1920. kao dobrom poznavaocu jugoslovenskih i balkanskih prilika, ponuđeno mu je mesto nemačkog poslanika u Beogradu. Ponudu je odbio u želji da ostane nezavistan. Nakon Prvog svetskog rata je napustio politiku i potpuno se posvetio pisanju. Pokazao je izuzetnu naklonost i interesovanje za jugoslovenski pokret i probleme Jugoistočne Evrope. Za pisanje je iscrpno koristio građu i literaturu, ali i lično poznavanje južnoslovenskih oblasti, u koje je često putovao. Godine 1921. je u Frankfurtu na Majni osnovao Nemačko-jugoslovensko društvo za približavanje ova dva naroda. Zbog svojih političkih stavova prema Balkanu i publicističke delatnosti s ciljem približavanja južnoslovenskih pitanja nemačkoj i evropskoj javnosti, veoma je dobro prihvaćen u Srbiji, kasnije u Jugoslaviji.
Počasni član Matice srpske postao je 1923. godine. Bio je i dopisni član jednog od najuglednijih slavističkih centara (School of Slavonic studies na Univerzitetu u Londonu). Beogradski Univerzitet ga je za naučni rad o Južnim Slovenima izabrao 1929. godine za počasnog doktora. Nakon što su nacisti 1933. godine došli na vlast, na čelu sa Hitlerom, emigrirao je u Pariz, gde je živeo sve do svoje smrti. Pred kraj života, povodom dvadesetogodišnjice nemačke ofanzive na Srbiju, u Parizu je objavio feljton o tragičnim posledicama Prvog svetskog rata (1935). Nakon njegove smrti, gotovo sve novine, kulturna, književna i naučna glasila u Jugoslaviji su objavile njegove nekrologe i priloge o njegovom delu.

MG122 (N)