ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2009
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

BARANJA 1918 - 1923 sećanja
Milan Glibonjski
Str 138
Povez tvrd zaštitni omot
Stanje knjige novo nečitano

O knjizi
Pisac teksta o Baranji pod srpskom upravom 1918-1923. Milan Glibonjski bio je učitelj. Veoma dobro je poznavao društveno- ekonomske, političke i kulturne prilike u Baranji. Po uputstvima profesora Jovana Cvijića još kao đak obavljao je etnografska istraživanja u toj oblasti, pa je putovao po naseljima Baranje i odlično poznavao tamošnje običaje, međunacionalne odnose, nivo nacionalne svesti i težnje naroda. Po prirodi aktivan, pravi pregalac, veoma komunikativan, dobar besednik, Glibonjski je po ulasku srpske vojske u Baranju od srpskih vojnih i civilnih vlasti, koje su smenile mađarsku vlast, uzet u službu s namerom da novoj državi, Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, posluži u njenim nastojanjima da što veći delovi Baranje budu pripojeni novostvorenoj državi Južnih Slovena. Da bi poslužio tom cilju, Glibonjski je pokrenuo, izdavao i uređivao list Baranjski glasnik i postao je šef presbiroa pri komandi srpske vojske u Baranji. Sa dobrim vezama u samoj komandi srpske vojske, koja je zaposela Baranju, i sa najvišim organima županijske vlasti, Glibonjski je i kao novinar i šef presbiroa, u kojem su se sticale sve vesti, bio veoma dobro obavešten o svemu što se dešavalo u Baranji. Posebno valja istaći da se mnogo angažovao u organizovanju masovnih skupova po raznim mestima Baranje na kojima je javno iskazivana volja i želja naroda da se Baranja odvoji od Mađarske i pripoji Kraljevini SHS. Ispostavilo se da je bio odličan agitator i propagator ideje da Baranja postane deo nove južnoslovenske države. U svakom slučaju, Glibonjski nije bio samo savremenik i zainteresovani posmatrač zbivanja u Baranji od 1918. do 1923, već i veoma aktivni učesnik, a u nekim slučajevima čak inicijator i predvodnik događaja. Takav, pisac teksta o Baranji i dešavanjima u njoj od 1918. do 1923, pouzdan je svedok o vremenu, događajima i ljudima o kojima piše u svojim sećanjima.

Baranja 1918-1923. je memoarskog karaktera. Pisac je odlučio da svoja viđenja, saznanja i sećanja poveri hartiji tek 1969, u poodmaklim godinama života, kad je od zbivanja o kojima piše prošlo punih pedeset godina. Međutim, Glibonjskog nije izneverilo sećanje na vreme i događaje u kojima je imao značajnu ulogu i koji su se duboko usekli u njegovo pamćenje.