ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1987
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

VATIKAN I JASENOVAC Vladimir Dedijer
DOKUMENTI

Rad Beograd, 1987. godine, 788 strana, tvrd kožni povez, bogato ilustrovano fotografijama, faksimilima dokumenata, zaštitni omot, veći leksikonski format.
Knjiga je odlično očuvana, moguće je da nije čitana.


Vladimir Dedijer (1914 - 1990), akademik, istoričar, publicista novinar i učesnik Narodnooslobodilačke borbe.
Rođen je u Beogradu, gde je proveo detinjstvo i mladost, završio osnovnu školu i gimnaziju, Pravni fakultet u Beogradu, ali je zbog siromaštva bio prinuđen da počne da radi i da se sam izdržava - tako je počeo da piše za novine POLITIKA i nastavio, sa povremenim prekidima, čitavog svog života.
Bio je član KPJ i radio je u korist komunističke propagande.
Posle završetka rata, odlazi na osnivanje Ujedinjenih nacija u San Francisko. Po povratku u zemlju, kao veoma obrazovan čovek, dobija mesto predavača istorije NOB-a na Beogradskom univerzitetu. Tokom rata brižljivo je vodio svoj DNEVNIK, koji je posle rata objavljen.
Bio je predstavnik Jugoslovenske delegacije na konferenciji mira u Parizu 1946. godine. Po povratku, dobija zaduženje da bude urednik lista BORBA.
Za vreme sukoba sa Staljinom, bio je član raznih pregovaračkih misija. Tu je počeo da prikuplja i podatke za svoje čuveno delo, po kome će kasnije postati poznat - PRILOZI ZA BIOGRAFIJU JOSIPA BROZA TITA.
Bio je član CK SKJ od 1952. i saveznog odbora SSRNJ od 1953. godine.
Međutim, kao urednik BORBE, optužen je da je pomagao sređivanje Đilasovih članaka, pa je izveden pred Partijsku komisiju, a zatim i pred sud u Beogradu 1954. godine.
Na tajnom suđenju, zajedno sa Milovanom Đilasom, izabrao je da ga brani slavni advokat Zdravko Politea, koji je 1928. godine na „Bombaškom procesu“, branio Tita, a kasnije kardinala Alojzija Stepinca. Osuđen je uslovno na godinu i po dana.
Kasnije mu je sud poništio tu odluku.
Usled svih tih događaja, Dedijer je doneo odluku da se povuče iz političkog života.
Podneo je ostavku na članstvo u SKJ i SSRNJ avgusta 1954. godine.
Posle Đilasovog hapšenja u novembru 1956. uputio je otvoreno pismo predsedniku Titu.
Posle političke karijere, počeo je da se bavi pisanjem.
Odlazi u SAD 1955. godine gde je i dobio zvanje akademika istorijskih nauka. Povremeno je iz Amerike dolazio u zemlju gde je radio kao autor u pisanju knjiga.
Vladimir Dedijer je u Americi postao član Raselovog suda, a zatim i predsednik istog suda koji je ispitivao ratne zločine u Vijetnamu, kršenje ljudskih prava u Latinskoj Americi i niz drugih.
Aktivno je radio i u Srpskoj akademiji nauka u Beogradu. Bio je jedan od koautora u udžbeniku „Istorija Jugoslavije od 1918“, u izdanju beogradskog Nolita 1972. godine.
Posle Titove smrti, ponovo odlazi u Ameriku, u Vašington, gde skuplja građu za nove biografije o Titu.
Kao predsednik Raselovog suda radio je na pitanju zločina u logoru Jasenovac (1941 – 1945). U Americi je radio na pripremanju Tribunala Raselovog suda o koncentracionom logoru Jasenovac. U tu svrhu, vraća se ponovo u Jugoslaviju 1989. godine i zajedno sa višim naučnim saradnikom Antunom Miletićem radi na pisanju knjige o Jasenovcu. Ponovo je otišao u Ameriku i tu ga je snašla smrt.
Pred kraj svog života je oslepeo, poželeo da se vrati i umre u svojoj zemlji, ali je iznenada umro od jakog srčanog udara 30. novembra 1990. godine u Bostonu, gde je obavljena i kremacija.
Njegova urna, uz sve vojne počasti, sahranjena je 21. decembra 1990. godine u Ljubljani.


# ROZ