ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2019
Jezik: Srpski
Autor: Strani

„Antika je doba mnogoboštva, neprekidnih, krvavih sukoba, staleških podela, robovlasništva, prostačkog humora, ostavljanja novorođenčadi u divljini da umru, gatanja po životinjskim iznutricama, ubijanja radi razonode u arenama, bučnih narodnih skupština i despotskih vladara – i kako je onda takva antika postala nedostižan cilj uzvišene lepote i sklada? Ponovo se moramo vratiti Šlegelovom iskazu da u antici svako pronalazi ono što traži, a ponajpre samog sebe. Antika je, kao idealizovana celina i uzvišeno izvorište evropske kulture, stvorena u 18. veku, i to kao ogledalo koje ulepšava. Antika se nije izuča

vala kao nešto što je strano ili drugačije, već kao sve ono što su ljudi želeli, ili što je trebalo, da sami budu. …
Položaj antike kao kolevke Zapada povezan je i sa narativima o antičkom poreklu razlike između Zapada i ‘drugih’. Možemo li reći da su evropska arogancija, vera u superiornost Zapada i nepremostivi jaz između Zapada i ostalih zaista nastali u 5. veku pre Hr. i da ih je formulisao istoričar Herodot? Kako bilo, stoji da je Herodot tumačen i korišćen na taj način. Filozofi prosvetiteljstva u 18. veku, kao i njihovi sledbenici poput Hegela, često su određivali Trojanski rat i Persijske ratove kao kamenove međaše u neprekinutoj borbi Evrope protiv praiskonskog azijskog neprijatelja. Antika je bila mobilisana u cilju održanja hegemonije Zapada. U onoj meri u kojoj je ličio na antiku, Zapad se izdvajao u odnosu na druge.“
Kristine Amadu

„Šta je antika?“ ne izlaže samo kakva je antika bila, nego i kako je postala ono što danas nama predstavlja. Autorka nam kazuje čudesnu priču o tome kako su se različiti elementi antike prenosili, prevodili, rekonstruisali i primenjivali u raznim kontekstima tokom istorije, od srednjeg veka, romantizma, doba fašizma, pa sve do njene recepcije u modernim filmovima i video igricama. Antika je bila i ostala oblast istraživanja, ali i istorijska i kulturna epoha koju je Zapad kolonizovao kako bi služila određenim ideološkim, estetskim ili političkim naumima.

Broširani povez; ćirilica;
24 cm; 230 str.;