Autor: Domaći
ISBN: ostalo
Godina izdanja: ostalo
Jezik: Srpski

Избор текстова, докумената и илустрација
У овом својеврсном избору тесктова бавимо се једном великом, али нажалост, ипак, заборављеном темом српске историје. Овај избор има за циљ да укаже на основне историјске проблеме наше Старе Србије све до нестанка Југославије.

Док смо се бавили истраживањем српске национално-просветне делатности у Повардарју 1868–1912. искрсавали су непрестано нови детаљи који су се склапали у мозаик који помаже да се сагледа и ломљење и претапање историјских догађаја, националне свести и поседовања територија. Млађе генерација не знају готово ништа о томе, али и српске генерације стасале после Другог светског рата расле су без историјске свести о властитом народу и држави.

Доба комунистичке владавине, показало се мало по мало, било је кобно по Србе уопште, али посебно за Србе у Старој Србији. Нова држава, Федеративна Народна Република Југославија не само да је прогањала свештенство и Српску православну цркву, већ се окомила и на обичног човека, било је забрањено поштовање православних празника и обичаја, а у просветном систему, посебно на часовима историје која је предавана у школама, изостављано је или је излагано у најкраћим цртама о даљој прошлости Срба. Фаворизовано је учење догађаја из Другог светског рата, преименоване су многе улице и називане по новим херојима, а стара имена одлазила су у сенку, установљавани су нови празници, цртане нове границе унутар Југославије.

У таквим околностима полако се брисало из националне свести стремљење генерација и генерација да се ослободе турског ропства и да ослободе Стару Србију. Данас је појам Старе Србије већини наших савременика далек и непознат.

„Овај избор текстова за који се приређивач одлучио, селекција извора у широком временском опсегу, као и пажљиво прикупљене и одабране илустрације, документи и мапе, говоре нам да се ради о суду професионалног историчара. Аутор не претендује на коначне одговоре, већ пажљиво слаже мозаик присуства Срба у Јужној Србији у различитим историјским епохама.“ – др Немања Девић