Jezik: Srpski
ISBN: Ss
Godina izdanja: Ss
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Jakub Sviatopełk Karpinski, pseudonim „Marek Tarnjevski“, „Jan Novicki“ (rođen 17. juna 1940. u Varšavi, umro tamo 22. marta 2003.) – poljski sociolog, istoričar, politikolog i logičar.

Maturant 6. opšte gimnazije im Tadeuša Rejtana u Varšavi (1957)[1]. Godine 1958–1964. studirao je filozofiju i sociologiju na Varšavskom univerzitetu i vodio naučnu grupu studenata sociologije. Od 1964. radio je kao asistent, a potom i kao viši asistent na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Varšavi. Podržavao je, između ostalih, studentske proteste u martu 1968. godine. U njegovom stanu doneta je odluka da se 8. marta 1968. organizuje miting u odbranu Adama Mihnika i Henrika Šlajfera. Zajedno sa Jadvigom Staniškis i Andžejem Mencvelom napisao je „Deklaraciju studentskog pokreta“, objavljenu 28. marta 1968. Uhapšen je 9. maja 1968. i pušten bez suđenja u septembru te godine. On je suspendovan iz radnog odnosa na Univerzitetu u Varšavi.

Po izlasku iz pritvora prikupljao je materijale o martovskim događajima 1968. i sarađivao sa pariskom „Kulturom” u kojoj je objavio anonimni članak pod naslovom „Nije bilo reči o egalitarizmu” (br. 6 iz 1969). Uhapšen je 31. maja 1969. godine, a u decembru 1969. njegov slučaj (i onaj njegove saradnice Malgoržate Špakovske) spojen je sa tzv. stvar tatranskih planinara. Na teret mu je stavljeno da je izvršio delo iz čl. 5 Malog krivičnog zakonika, odnosno sklapanje sporazuma sa stranom organizacijom koja deluje na štetu poljske države. Na suđenju završenom 24. februara 1970. osuđen je na 4 godine zatvora, u drugom stepenu (prema amnestiji iz 1969.) smanjen na 2 godine i 8 meseci. Iz zatvora je izašao 19. juna 1971. godine.[2] Zatim je do 1974. radio kao urednik redakcije tromesečnika „Poljski sociološki bilten“.

Godine 1975. pod pseudonimom Marek Tarnijevski objavio je knjigu Evolucija ili revolucija na Književnom institutu[3]. Iste godine bio je jedan od trojice autora i potpisnika tzv Pismo 59 protiv promena Ustava Poljske Narodne Republike. 1976. potpisao je tzv Pismo 14 protiv represije nad radnicima koji učestvuju na radničkim protestima u Radomu i Ursusu. Od oktobra 1977. bio je član redakcije časopisa „Głos“, u kojem je objavljivao kao Marek Tarnievski, sarađivao je i sa časopisima „Zapis“ i „Postep“. Objavio je nekoliko značajnih programskih i analitičkih članaka (Akcija i budućnost (1977), Nezavisnost, solidarnost, Građanski sporazum (1977), Nezavisnost iznutra (1978)). Bio je jedan od osnivača Društva za naučne kurseve koje je osnovano u januaru. Godine 1978. odbranio je doktorsku tezu Problemi kauzalnosti u društvenim teorijama i istraživanjima (pod rukovodstvom Stefana Novaka), postao je član odbora Poljske sociološke asocijacije, a u jesen te godine otišao je u inostranstvo, živeći i radi u Londonu i Njujorku. Nakon što je proglašeno vanredno stanje, on je suosnivač Komiteta podrške solidarnosti u Njujorku. Od 1984. godine sarađuje sa Institutom za demokratiju u istočnoj Evropi (IDEE) u Njujorku i kouređuje časopis instituta `Uncaptive mind`. Dok je bio u egzilu, objavio je nekoliko knjiga posvećenih karakteristikama komunističkog sistema i savremenoj istoriji Poljske, koje su često preštampavale podzemne izdavačke kuće u Poljskoj.

Godine 1992. bio je direktor Političkog instituta u Varšavi, a 1995–1997. radio je na Institutu za istraživanje otvorenih medija u Pragu. Od 1997. godine je zaposlen kao docent na Institutu za sociologiju (Odsek za metodologiju društvenih istraživanja) Univerziteta u Varšavi.

Umro je 22. marta 2003. i sahranjen je na groblju Povazki u Varšavi (odeljak 21-1-11)[4].

Predsednik Lech Kaczinski je 23. septembra 2006. godine posthumno odlikovan Komandirskim krstom sa zvezdom Ordena Polonije Restituta[